Просветни гласник

376

НЛЦРТ ПРЕДАВАЊА СРПСКОГ ЈЕЗИКА У 1 РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

Глаголски облнци Пошто глаголи казују да ее нешто ради или да нешто бива, то и облици глаголски казују једно време, у које ее та радња ради , или у које се то бивање догађа, а други казују начин, којим се та радња или то бивање исказује. Ио томе најглавнији глаголеки облици јесу : времена и начини. У сваком пак времену имају још по три облика у једнини и но три у множини, који се зову лица, те се свакад зна, да ли радњу ради ирво, друго или треКе лице. Дица пак управљају се по личним заменицама, тако да уза заменице ја, ми стоји глагол у првом лицу, уза заменице ти, ви стоји у другом лицу, а уза заменице он, она, оно, они, оне, она, и уза све именице, придеве и бројеве стоји глагол у трећем лицу. Осим ових, у глагола има још облика, који се зову глаголски прилози и глаголски аридеви. А. ВРЕМ.ЕНА Време садашње. — Кад се радња ради, или кад бивање бива у исти мах, у који се исказује, или кад се исказује тако, као да би се радња у тај мах и радила, а бивање у тај исти мах и догађало, онда је то казано обликом, који ее зове — време садашње. На пр. (ја) стојим, (ти) говориш, (он) иише, (ми) куиујемо, (ви) идете, (они) сиавају. Времена прошаста. — Еад се казује да је радња рађена, или да је бивање било и да се то све у прошлости догађало и свршило, онда ее то исказује облицима, који ее у граматици зову ирошаста времеиа. Прошаетих времена лма четири, а то су : а. Иређашње тренутно : (ја) доЏх, (ти) седе, (он) зааиса, (ми) ирочитасмо, (ви) се насиавасте, (они) иротрчаше. б. Пређашње трајно : (ја )грађах, (ти )иђаше, (он) јеђаше , (ми) мољасмо, (ви) иијасте , (они) играху. в. Време прошло : био сам, тражио си, (он) је иреиисао, (ми) смо ручали, (ви) сте иевали, (они) су се смејали. г. Време давнопрошло : (ја) бејах устао, (ти) бејаше намислио, (он) бејаше иочео, бејасмо

се кренули, бејасте иослали, бејаху набавили; био сам иошао, био си иродао, био је зааисао, (ми) смо били аоручили, (ви) сте били иренели, (они) су били аокосили. Време будуке. — Кад ее казује да ће се радња тек радити, или бивање тек догодити, онда је то исказано обликом, који се зове — време буду&е. — На пр. носи&у, наиисаћеш, (он) Ие се возити, гледаКемо, даКете, иоклониКе; ( ја) Пу учити, (ти) Кеш молити, (он) алакати, (ми) ћемо скакати, (ви) Иета казати, (они) Ке слушати. Б. НАЧИНИ Нанин одре!>ени. — Кад ее радња или бивање исказује тако, да се зна и време, у које се радња ради, или бивање догађа, и лице које радњу ради, или коме се бивање приписује, онда је то исказано обликом, који се зове — начин одређени. Начин одређени чине: време садашње, времена ирошаста и време будуКе. Према томе што ее год искаже било обликом времена еадашњег, бцло обликом времена будућег, то је исказано начином одређеним. Начин заповедни, — Кад се каква радња или бивање искаже тако , да ее зна еамо лице, коме се заповеда, или које се моли, или коме се нуди и т. д. да ради ту радњу или да буде нешто, а не каже се и време, у које то треба да се изврши, онда је то исказано обликом, који се зове —• заиоведни начин. На пр. устанч (ти), иди (ти), ииши (ти), гледајмо (ми), иокушајмо (ми), изиђите (ви), ирочитајте (ви). Начин иогодбени. — Кад ее исказује радња или бивање тако, да се зна само лице, које би под неком погодбом радило ту радњу, или било оно што се казује глаголом, који значи бивање, али се опет не казује време, у које би се то изврншло, онда је то исказано обликом, који се зове — начан иогодбени. На пр. (ја) бих казао, (ти) би Кутао, (он) би иобегао, (ми) бисмо изишли, (ви) бисте иисали , (они) би благодарили; — носио бих, иреиливао би, стигао би, викали бисмо, чули бисте, одговорили би. Начин неодређени. — Кад се радња или бивање искаже тако, да ее не зна ни лице, које би