Просветни гласник

НАЦ1'Т 111>КДАВАЊА СР11СКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМПАЗИЈК

377

ту радњу радидо, или коме би се бивање дрииисивало, ни време, у које би се та радња радида и бивање збило, него се радња или бивање просто именује, онда је то казано обликом, који се зове — начин неодређени. На ир. читати , иисати, иКи, тражити, ковати, резати, бити, бивати, аостати, трајати, чинити се, бљистати се, белсти, коинети и т. д. В. ПРИ^ЛОЗИ И ПРИДЕВИ Г<ЛАГО,ЛСКИ Ирилога глаголска има два , и они стоје уз друге глагола као додаци ирирокови, као и остали неглагодски ирилози. а. Иридог садашњег времена казује да се радња или бивање, које се казује глаголом од кога је придог начињен, врши у исто време , у које бива и радња или бивање онога гдагола, коме је он додат. 11а пр. илетуКи (иде), а де&и (спава), идуИи (моди се Богу). - Тешко Турком тргујући с Марком. Пак отиде натраг кукајући. б. Ир:тдог лрсшастог времена казује, да се најпре морала свргаити радња или бивање, што се казује глагодом, од кога је прилог начињен, на онда тек настати радња или бивање, које ее казује гдагодом, коме је прилог додан. На пр. То рекавши устане и пође. Чувши то, уплагаи се веома. Прочитавши те речи, затвори књигу. Поставши лекаром, отиде у свој завичај. Придева глагодских има такође два : а. Прошасти лридев употребљује се, кад ее гради време ирошло, ареме давноирошло и начин иогодбени, а често се употребљава као о остади неглаголски (опиени) придеви , и онда се, као и они, може мењати по падежима. На пр. Читао сам, иисао си, он је отишао; — ми смо били иошли, ви сте се били наљутили, они су били наиисали; — ја бих дао, он би одобрио, ми бисмо говорили, они би се обукли. б. Трпнд придев употребљује се кад се хоће да се у реченици искаже трпно стање, а чесго ее употребљава као и остали неглаголски (описни) придеви, и онда се може мењати по падежима. Н. пр. Ја сам иослан , да вам то кажем. — Он је искључен из шкоде. — Посао још није свршен. Добри ученици биће награђени. — Који год раде

противно законима, биће кажњени. — Оставите чаше нозлаћене. — Обојица дивно помирени, датисмо се горе и зелени. Речи што помажу облике Неке речи у говору често помажу да се нозна у каквом је значењу и зашто употребљен неки падеж (облик именички, придевски , бројевски или заменички), и те се речи зову — предгози. На нр. црква на брду, кућа у иољу, плива иреко реке, виси о клину. Иредлози Предлози су речи које казују у каквом иоложају или у каквој свези стоји једно с другим оно, што значе именице, нридеви, бројеви, заменице и глагоди у погдеду на место, иравац, време, узрок и т. д. Тако предлози казују: ]. Положај нечега сирам каквог лица или ствари : близу, до, код, крај, поред, пред, исиред, око, окодо, иза, ири, супрот, против, за, на, о, по, еа. Примери: Кад су свати близу дворца били. — Кад буде иоред цркве. — Играли се врани коњи крај Мораве на обали. 2. ЈТолож )ј чега више или ниже каквог дица или ствари: вшпе, ниже, врх, над, под, изнад, иснод. На пр. Буздован зазуја више куИе. — И гори јој коса на врх главе. — Пошетао паун тица исиод наранџе. Под брегом град. 3. Положај нечега у унутрашњости каквог лица иди какве етвари : сред, уеред, насред, носред, у, међу, из, између. На пр. Дође међу браћу. — Нек ме пусти из тамнице клете. — Усадих лозу сред винограда. Удари га т<ред срцч жива. 4. IIравац: Дуж, иреко, пут, попут, к, из, уз, низ, кроз, мимо, пред, од. На нр. Дрни вране прелетио иреко мора дуждевога. — И ви други дуж Дунава. — Пак погледа пут жаркога сунца. — Пусти хрте низ ливаде, а огаре уз дубраве. 5. Време : пре, поеле, за На пр. После кише јапунџе не треба. — Да замену етечем заживота. — (Јваку чашу нрије цара пије. — Постарај се да дођега ире зиме. (). Замену: место наместо. На пр. Место воде потече вино. — Мјесто комада, даде ђетету читаву погачу,