Просветни гласник

378

НАЦРТ ПРЕДЛВАЊЛ СРПСКОГ ЈЕЗИКА У I РАЗРЕДУ ГИМНАЗИЈЕ

7. Друштво или заједницу: с, са. На пр. С ким си. онаки си. — Са Јанком су четири сердара. 8. Лзузимање или одлучавање: без, осим, сем, осем, окром, ван, изван. На пр. Лети као муха без главе. — Нико није благ оеим једнога Бога. — Вода носи све изван срамоте. 9. Узрок: због, зарад, ради, од, из, са. На пр. Примише нае све због дажда, који иђаше, и због зиме. — Благо нрогнанима иравде ради. — Ја сам с тебе допао тамнице. Са шта , брате, оде у хајдуке ? Лз шале смо одавде летели. Пресвиснуо од туге и од жалости. Сложене реченице Проете реченице ретко се говоре и пишу саие за се, него се најчешће друже или везују једна с другом, те се тако на различне начине склапају у мање или веће низове реченичне, и онда се таки низови реченични зову — сложене реченице. Ирвфеђене и подређене сложене реченице Просте реченице еклапају се у сложене реченице на два начина. а. По једноме од та два начина просте реченице у тој сложеној реченици не зависе једна од друге, једна другој не служи ни у којем погледу, него је свака за се самостална и свака за се главна. Између њих може се нека и изоставити, па смисао осталих простих реченица у томе низу реченичном остаје опет јасан. За оваке сложене реченице каже се да еу сложене и/риређивањем , те се оне с тога и зову — ириређене реченице. На цр. Надањем се веселите, у невољи триите, у молитви будите једнаки. — Он не иде у бијелу цркву, већ он иде у то поље равно , те он сеје белицу пшеницу. б. По другоме начину друже се нросте реченице тако, да је увек једна између њих главна, а оетале да су споредне, и да се додају оној главној да је у ком било погледу објасне и допуне онако, као што се и поједине споредне речи у простој реченици додају главним речима, да их објасне и допуне. У овако сложеним реченицама, ако се изостави која споредна проста реченица, смисао биће у неколико скучен. Ако ли се пак изостави

главна реченица, онда цела реченица неће ни имати никаква смисла. Примери. Кад стигоше цара и сватове, цар му даде хиљаду дуката. — Где се гусле у кући не чују, ту је мртва и кућа и људи. Ко воли да се подсмева , уди еам себи. — Тале држи дренову батину, у којој је хиљаду клинаца. .Уметнуте реченице Кад се једна , проста или сложена, реченица уметне између делова главне реченице, онда ее така реченица зове — уметнута реченица. На пр. Људи, који грађаху ту гра/јевину, разиђоше се. Деца, док су мала, не знају ништа. Ученика, који тачно не врши своје дужности, нико неће хвалити. Човеку, који не куша да сам себи помогне, ни Бог не помаже. Из куће, у којој смо обитавали, гледало се на море. С к е з е Речи, које у језику као споне или конче везују поједине речи или читаве реченице једну за другу у различном смислу, зову се — свезе. Свезе показују : 1. Заједницу: и, а, па, пак, те, тер. На пр. Дете једва дочека и пође с њим. Мати његова и браћа његова стајаху на пољу и чекаху. — Био један човек иа имао јединца сина. Он иште, те иште. Ал' да вјетру дадеш плећи, тер да гледнеш низ поље равнином, видео би где екун људи ступа. 2. Ескључивање и раздвајање: или — или, нити — нити, ни — ни, а — а, али — али, ја ја, јали — Јали, (воља — воља, које — које). На пр. Или купи халат , ил' осгави занат. — Ја право, ја никако. — Донеси ми једну купу вина, јали вина, јали воде хладне. — Нити грми, иит се земља тресе , нит' удара море о брегове. Вољ' ти пити, вољ' ти капу купити. 3. Суиротност: а (ја), али, ну, него (но), већ, ама. На пр. Сан је лажа , а Бог је истина, Ми нијесмо дошли да се с вама бијемо , него да вае питамо, од кога вам је криво. — То не било јарко сунце , већ то били брат и ееја. Чиј је био прије, а чиј ли је сада. 4. Намеру: да, еда, нека, како. На пр. Подај му, нека једс. — Макни српом, да ти видим