Просветни гласник

379

руку. — Примакнем се ближе, како бих боље могао видети. 5. Погодбу: да, ако. На пр. Лко АФИС -паша дође са триста људи, да га примимо у Београд ; ако ли новеде више, да се бијемо с њиме. — Да ти можеш добит агалуке, најприје би себи извадио. 6. Устуиање: нек, да, ако, и ако, ако и, макар, ма, ма да, премда, буд, баш да и. На пр. Јко је црн, није ђаво. — Мајмун је мајлун, ако ћеш га у какве хаљине облачити. — Морам га објавити и истину казати, макар се ко и наругао. —■ Ако и јест крива врата, ама лијеп мирис дава. — Да то и може бити, не би помогло. 7. ЈЈеједнакост: него (но), камо ли, да камо ли, некамо ли, а некмо ли, то ли, не само, него и. На пр. Волимо те Страхинићу бане, но сву земљу нашу царевину. — Ти нијеси ни чуо јунака, а камо ли очима видео. — Досадио студену камену, а некмо ли цару Сулејману. 8. У зрок: јер, јербо, с тога, за то, што, будући, како, пошто. На пр. Волим дати коња на рнзмену, јер не могу пешке путовати. Посланицима је управо таки човек требао, за то га драговољно заишту. Жао му је што ће дати благо, са тога ее врло расрдио. Глаеови Еад човек хоће да изговори какав глас , он нотера ваздух из плуће. Тај ваздух затресе гласницу (или писак), која ее находи на врх душника у гркљану, те она да глас. Ако тај глас, што га да гласница, не запне нигде у грлу и устима, него слободно изиђе напоље, он се зове самогласнак; Ако ли пак тај глас , што га да гласница запне где било у грлу или усгима нре него што се чује, он зе зове сугласназ;. Свега гласова у српском језику има 30. Од тих тридесет гласова самогласници су: а, е, и, о, ц, р. Сви осгали су сугласници. Глас р некад је самогласник , п. пр. фбија, срна, трк, — а некад је сугласник, н. пр. бјоат, врата, вретено. Подеда самогласника Кад се хоће да изговоре самогласници е и и, онда се језик примакне мало к непцима, с тога се

ти самогласници зову неичани самогласниии. Остали самогласници а, о, у, р, за разлику од ових зову се ненеичани самогласници. Пред непчаним самогласницима претварају ее у говору неки сугласници. Тако пред е претвара г у ж, к у ч, х у ш. На пр. Бог — Бож-е, јунак — јуначе , сиромах — сиромаше. А нред и претвара се г у з. к уц, х у с. На пр. Враг — врази, нога — нози, вук — куцп, јунак — јушцж, ора — ораси, сиромах — сиромаси. Подела сугласника Еад глас, пошавши из гласнице, запне о задњи крај језика притиснут о задњи део непца, онда ее изговарају сугласници: г, к , х, и с тога се зову — грлени сугласници. Еад глас, пошавши из глаенице запне о језик притиснут о непце, онда се изговарају сугласници: ј, ђ, К, ж, ч, џ, ш, љ, њ, и с тога се ови гласови зову — неачани сугласницц. Еад глас, пошав из гласнице, занне о језик нритиенут о горње зубе , онда ее изговарају сугласници: д, т, з, с, ц, с тога се они зову зубни сугласници. Еад глас запне о језик притиенут на горње зубе, а по том ее пропушти кроз ное, онда се добија еугласник: н, који ее е тога зове — зубноносни сугласник. Еад се глас пропусти кроз склопљене усне, онда се добијају сугласници: б, и, в, ф, који се с тога зову — уснени сугласници. Еад пак глас запне о склопљене усне, па се по том иропусти кроз нос, онда се добија еугласник: м, који се за то зове — усненоносни сугласнш. Еад глас запне о језик, те он мало задркти, онда се добијају сугласници: л & р, који се због тога зову — језични сугласници. Слогови Да се изговори један самогласник , морају ее уста отворити; да се изговори један сугласник и један самогласник уједно, морају се уста један пут отворити; да се изговоре два, три, четири сугласника с једним самогласником, морају се уста опет само један пут отворити. Еад се један, два, три или четири сугласника с једним самогласником из48 *