Просветни гласник

394

II 3 М Е X

А Н И К Е

који емо поставили, да се иоловеће тачке покдаУ -(- У Г -\- 7] пају јесте : — ,- ј —— — —- ако са и означимо ординате крајних тачака нове пруге, којој је дужина Кад то заменимо добијамо 7, + Ч и у« = •' ' " х - = у, Ј с1х јер је с!х едеменат нове површинне а ~>Гг!х. /7 —77 ——^едементарни статичан моменат исге односе х-осе; дакде је и ордината тежишта нове површине равна ординати средишта хидростатичког притиска за првобитно дану површину. Те се дакде две тачке покданају. — Тиме је дакде нађено средипгге хидрост. притиска за особит сдучај при ком Ј е Ро— Р ј 5 јер кад се нацрта површина коју смо описади, посао се своди на тражење њеног тежишта што се може лако опитом извршити. Још нам најзад остаје да покажемо како се у најопштијем случају одређује то средиште хидростатичког притиска т. ј. кад је р 0 различно од р,. — Пре тога да поменемо још да се она површина, коју цртамо ради одредбе средишта хидростатичког притиска, зове редукована иовршина једнаког сиецифичког хидростатичког иритиска. За ведичину резултанте у најопштијем сдучају добиди смо израз : р = (Р.-Рх) Г + 7- I 1 ћ8. Добили смо дакде , да је резудтанта равна суми двеју паралелних сида : (р 0 —р,) Е и у. Гћз. Прва од ових саставница је резултанта сталних прититисака, који су сразмерни површини и сталном специфичком притиску р 0 —р,. За то је њена нападна тачка у тежишту првобитно дане сдике коју кваси течност. А друга сида : у Гћз видимо да је ова резултанта оних неједнаких сида , које расту са дубином. За тај систем сида нашли смо резултанту и њену нанадну тачку. Она је у тежишту редуковане површине. Кад знамо величине и места двеју нараледних и једносмислених сила, онда се врдо просто , помоћу подигона сила и верижног нолигона, може да нађе и ведичина и место њиове резултанте. Нападна тачка резултанте таких двеју

сила налази се на правој која везује нападне тачке компонената. Дакде, при тражењу средишта хидростатичког притиска у најопштијем случају, имамо прво да нађемо тежиште дане површине, да би могди добити ћв дубину тежишта испод нивоа; да израчунамо површину Е 1 те дане сдике; па да помоћу датога (р 0 —р,) одредимо ведичину силе (р 0 —р,) Б 1 и датога у, ведичину сиде у Е\ ћв. За тим би требадо нацртати редуковану површину на показани начин и наћи јој тежиште. Оба тежишта треба на цртежу утврдити, кроз њих повући две параделе и на њима пренети дужи сразмер непрорачунатим сидама. Најзад, помоћу полигона сила и верижног полигона, одредити и место резултанто. Нападна динија те резудтанте пресеца саставницу једног и другог тежиште у средишту хидростатичког притиска. У специјалном случају кад је р 0 = р, нужно нам је такође тежиште дане површино и тежиште редуковане површине. Тежиште дане површине ради одредбе величине резудтујућег притиска. А тежиште редуковане површине је средиште хидростатичког притиска. Но величину сиде : у. Г. ћб = у. Г. х8 8111 а можемо да одредимо и мерећи површину редуковане новршине. Јер је ћ. Х8 статички моменат дане површине односно У осе. А по једначини која се лако дооиЈа заменом ц = —: Г. хз ,9 ~ (1х. х = а .г Лх статички моменат дане површине односно У осе раван је површини редуковане површине помноженој са одстојањем параделе МЛ [ од У осе. Ако узмемо а = 1, онда је Р. хз просто равно површини редуковане површине коју ћемо означити са Бћ'. Кад заменимо ово у горњу једначину, добићемо : у. Е. ћа = у. 8ш а Гг И тада пе морамо да тражимо тежиште дане површине него да пданиметром одредимо површину Гг. в & Е.