Просветни гласник

СТАЊЕ СГЕДЊИХ II ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ 395

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШНОЛА У БУГАРСКОЈ

Чнтаоцима јс не!) познато, да је бугарски народ постао политички полузависап те^с послс берлинскрга копгрзса јевропских сила. Исто тако зпаду читаоци и то, да ни један народ, којч је био под вл ;шћу Турака, не само да није могао умно и материјално папредовати, пећ да је сваки умни покрет угушиваи државпим разлозима турскс управе. Ми ћемо овде да саопштимо р^Ферат г. др К. Иричека, министра народне просвете у Бугар к01, који је поднео кнезу бугарском. Из тога реФерата читаоци г.е видети, шта је могла да учини љубав према народној просвети за три и по године народне полузавпсности. Да остивимо коментарисање, па да пређемо па сам извештај, који је верна слика народне просвете у Бугарској. Ево тога извештаја. »Голема важност, коју просвета има за општенародио развиће особито у садашњој епоси кад се ускрснута Бугарска може први пут да занима својим образовањем, као и несумњива неоаходност, да се публикују извештаји о току једног народног посла, побудили су ме да поднесем Вашем Височанству следећи извештај, иамењен јавности, а који је у ствари кратак преглед данашњег стања просвете у бугарском кп.ажевству. Овај извештај садржи само главне црте, а подроб.ни статистички материјал, ради веће опширности, оставља се за нарочиту пространу публикациЈу. Но и овај предходни извештај, у овом виду, може да објасни, како сада стоје школе са свима својим добрим и рђавим странама. Огварање школа и брига за њнхов напредак није нешто ново у Бугарској. Цела историја бугарског народиог ускрснућа, с којим се у Јевропи спсмиње опстанак бугарског народа, и које је на послетку постало узроком чудноватог ослобођења Бугарске, у једно је и историја бугарских школа. У дугом и тешком времену турскога господарства, словенска књига није се никад заборављала у Бугарској ; кроз цео тај период манастири и цркве верно су пазиле на традиције старобугарске писмености. Ирве школе. које су сеотвориле у Бугарској по новом западпо јевропском обрасцу, биле су грчке, осповане под упливом византијске црквене власти, која тада беше распространила своју духовну власт по целом балканском полуострову. Но на скоро се појавише и чисто бугарске школе. Прву је школу отворио у Габрову незаборављени 0. Неофит Риљеки године 1835. Десет годнна по том, 1845. године, већ је постојало у разним крајевима бугарске отаџбиге 53 школе, а од тада овамо, па до почетка

последње војне, школе су се непрестано умножавале свакс године. Нрига за школе чинила је најглавнији део целог бугарског иокрета, који је у свеопштем образовању, уређепом у духу народности, налазио једипственог спасења Бугарима, и пајсигурнији пут срећној будућпости. Са свим је природно, што се школскн покрет развијао доста песразмерно, по што се вршило иесистематички, а излазио је од приватне иницијативе, од радње приватиих људи, друштава или општина, и иочем се сретао с моногобројним и разнообразним тешкоћама од страпе тадашњих црквсних и светских властп. Стоји и то, да су неки окрузи или јелархије, који су имали ве^е удобпости за сношај са спољашњим светом, који су се дуже вежбали у опште народном покрету, брзо напредовали, док су друга планинска и неприступпа места бпла заборављена од зоре на нову слободну епоху још сасвим неспремна. 0 војном и са постанком бугарске лржаве те су се околности савршено промениле. Препреке, које су до тога времена спречавале слободно ширење образовања у домаћем језику и у народном духу, отпале су и много којешта, што се до тада чинило као добровољни посао родољуба народног самосазнања, постало је обавезно. Заједно с бугарском државом основала се (Јуна 1878) и централна управа школа, и у народној просвети први пут се отпоче уводити систем и равномерност. 0 друге стране није чудо, што се народ, услед огромне промене у свима околноттима, занимао с много нових питања, која су му до тада била непозната, као и то, што су школе, које су пре ослобођења заједно са црквеним пословима биле најважнији предмет народне бриге, остале назад иза других важнијих и пречих предмета народне пажње. И тако је ствар народне просвете уишла у прелазан положај, из кога неће моћи скоро изаћи, по што је организација просвете само један део општег државног организма, који је у нас још нов и коме треба времена, па да се развије и ојача као што ваља. Прве две године од постанка кнежевине прошле су под непрестаним и готово периодичким променама у управи. Министарством народне просвете управљали су у току две године седам министара и ни један од њих није заузимао то место једну читаву школску годину. Та несталност, честе промене у личностима и распореду, као и недостатак систематичког законодавства, који је отуда произлазио, упливисали су штетно на развитак организације школске. Но при свем том школе су напредовале и напредују, јер народна 50*