Просветни гласник

398

Следећа таблица показује неке појединости тих бројева. Ради већег прегледа они су распоређени ио старим административним окрузима: О круг 1878/9 1880/1 мушких жен. класн. м. ж. основ. м. жен.

1 ОоФија .

75

1

—

—

127 *

1

2 Самоков

31

1

1

—

27

1

3 'Еустендил .

24

1

—

—

45

1

4 Радомир

25

1

—

—

32

1

5 Дубница

23

—

—

29

3

6 Трн .

15

1

2

—

48

7 Орханија .

36

3

—

39

3

8 Златица

10

1

1

—

1 1

2

9 Видин

33

1

1

1

32

1

10 Кула

18

1

1

—

22

1

1 1 Белградчик

33

1

1

—

29

—

1 2 Лом

40

1

—

—

44

1

1 3 Берковица

47

1

1

—

33

—

1 4 Рахово

51

1

1

—

49

1

15 Враца

85

1

1

—

73

3

1 6 Трн. с Јелен.

1 48

16

12

3

140

19

1 7 Габрово

28

3

—

1

28

2

1 8 Сливно

21

1

1

—

25

1

1 9 Ловча

14

2

2

1

60

4

20 Свиштов .

34

3

2

1

38

8

21 Никопољ .

32

—

1

—

47

—

22 Плевна

18

3

1

1

41

4

23 Разград

20

1

1

—

34

1

2 4 Рушчук

55

1

2

1

46

3

25 Ески Џума.

4

1

1

—

8

1

26 О. Пазар .

5

—

2

3

1

2 7 Шумла

2 8

4

4

1

39

10

28 Правади .

1 9

—

1

1

41

1

29 Варна

13

2

—

1

31

3

3 0 Балчик

5

1

—

—

16

1

31 X. О. Пазарџик 1 0

4

1

—

21

1

32 Силистрија.

21

1

—

—

25

1

Свега 1027

61

44

12

1283

82.

4. Сташе основних мкола но окруаима Аш/бацимо један општи поглед, заједну младу тек основану државу, на велики број школа, видећемо да врло многе од њих, или бар већина, не одговара условима, какви се изискују данас за народну школу у просвећеним државама западне Јевропе. Но ми не треба да заборавимо, да су послови још у самом почетку, а сваки је почетак тешак. При свима недостацима

* По извештају бившег иншпекора : основних мушких школа у софијском срезу 5 2, у ново селском 46, искрецком 29, Злагишки је аасебно.

има нешто што не подлежи сумњи, а то Је да и при тим скромним околностима очевидно се шири свуда у народу образовање и писменост. Унутрашње стање основних школа Кнежевнне, која је већ ио геограФском положају једна држава доста разнообразна, представлза слику веома разнобојну Статистички подаци садрже врло поучан материјал за једномеран положај школскога рада у разним крајевима кнежевине. У трнском и ћустендилском округу пзда један ученик на 35 становника, у видинском на 25, у врачанском на 22,у раковском на 21, у трновском на 17, у свиштовском на 13, у шуменском на 7 5 становника. Разуме се да се у шуменском округу рачунају само становници Бугари (32367 од 109 37 7 становника из округа). Источни окрузи знатно се разликују од западних. Запад, бивше губерније соФијска и видинска, по ш го су најпре лежале готово у самој средини међу јевропским нровинцијама турске царевине, које због великих п>това, а које због саобраћаја са страним светом, заостале су по образовању на најнижем ступњу Берковски, планине међу Врацем и С офијом (искрецки срез), брезнички, радомирски и један велики део ћустендилскот округа за време Турака била су последња места у целој Бугарској. Јединствено огњиште просвете у тим пределима био је Риљски манастир, који је имао доста благодетан уплив и на најближу околину (Самоков, Разлог). Иначе становништво тамо тек сада иочиње да разумева полако, какву корист може имати од тога, што зна да чита и да пише. Нису ретки случајеви, да сељани бегају од школе и виде у њој нешто, као варварку која им отима децу од домаћег и пољског рада. На пример у једном селу у ћустендилском" срезу, у коме је иншпектор отворио школу, сељани сакришс децу из кућа а матере оних које доведоше у школу, чупале су косу и плачући проклињале виновнике отварања школе. У том најзападнијем крају Кнежевине, ћустендилском, дубничком, радомирском округу, становници, ру ковођени некаквим предрасудама, неће никако да дају женску децу у школу. Цео ћустендилски административни округ са 143 365 становника, даје само 321 девојчицу у школу, и то готово само по варошима. У осталом такав исти појав виђа се и у неким источним местима. Но и при свима тим тешкоћама просвета у поменутим пограничним пределима напредује, као што се већ види из напред изложених статистичких податак *. Ј ћустендилском школском округу посећава школу сада 4084 деце, а 10 504 не иде у школу, следствено дакле 28 °/ 0 од све деце не школује се. То је, разумс се врло мали проценат, но он ,је врло знатаи. кад се помисли, како је било тамо школоваље пре војне, и ако се узме у обзир, да у целом том округу са ње-