Просветни гласник

СТАЊЕ СРЕДЊИХ II ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

гових 18 570 кућа нема више од 2005 одраслих писмених људи (од тих 326 Јевреја и 86 Турака) од којих су 14 )4 у варошима (577 у Тгустендилу, 749 у Дубници, 138 у Радомиру) и 511 по селима. Следствено у томе округу на 71 становника долази један писмен човек, а ако узмемо варош и села свако за себе, пада у варошима један писмен човек на 13 душа, а по селима чак на 229 душа. У ћустендилском округу велику тешкоћу доприносе и агра.рне околности. питање о земљи и сиромзштво сел>ана особито по плашшама. Велике се тешкоће сусрећу и у трнском округу један је део брдовит, без саобраћаја, становници сиротни, и сеоца мала и разбацан;> по планинама и брдима, но и тамо, као што показују горњи подаци , има напретка. Међу немарл.иве округе спада софијски , који је добро насељен, са много села и доста богат, но (осим среза самоковског и златишког) крајње рапнодушан према школама. Школе по селима личе већином на старе колебе, а има села, са неколико стотина кућа, где су сад први пут ове године почели да се уче. Још 72 села пемају школа. У осталом не може се одрећи, дн је томе стању много допрннела честа промена иншпектора (четири у две године), као и то, што је тешко место софијског оаружног иншпектора неколико пута дуго време остајало празно, ради тога што није имало способних лица за њега. Свему томе доста су припомогла повторавања педагошких курсева о Феријама за припрем^ње учитеља за соФијска села. Врло добро стоје ствари у видинском округу, где школе довољно напредују. Тамо по селима долази на 121 душу један писмен одрастао човек. На против у ломском и берковском округу школе стоје рђаво по највише с тога што нема довољио надзора. У раковском округу још за време Турака доста се учинило за добро похођење школа; тамо 56 °/ 0 деце посећава школу, а од одраслих људи по селима долази један писмен на 91 душу. У Врачанском округу села су мала, предео планински и становници доста слабог стања, а није ни имало довољно пооштравања за школовање; школу посећава 50 °/ 0 деце, но по селима долази чак један писмен човек на 215; душа. У орханијском округу становници су, при свима незгодама, показали довољно жеље за школовањем, У плевњанском и ловчанском округу, који су од чеети насељени и мусломанским Бугарима (Помаци), у турско време, осем у варошима, просвета је била слаба, а турски притисак велики; но услед рата број школа и гамо се увећао у великом размеру. У целој западној половнни Кнежевине сада у почетку све зависи од побуђивања од стране владе. Где је био сталан иншпектор, колико је могуће способан човек, тамо је рад напредовао много; но где се иншпектор мен.ао често, или где га неко време са свим

399

није ни било, тамо је посао остао назадан. Ако је народ расположен да се школује, треба и опет да се непрестано подстрекава и потпомаже. Школовање тамо по селима још је нова установа, и још није ухватило јаког корена. Ту се изискује још много и трудова и жртава, док време и општи напредак не изгладе све досадашње несразмерности и непотпуности. Друкчија је источна половина Кнежевине. Тамо је школовање са свим одавно ухватило корена, и школа је сваком селу постала једна неопходност, коју становници свуда сами добро осећају и оцењују. Тамо грађани и без много пооштравања и присиљавања, мисле на школовање деце, брину се за поправку школа и поносе се са њиховим успехом. У рушчукском округу носећава школу 58 °/ 0 деце, у трновском 60 °/ 0 , у свиштовском 64 °/ 0 , у провадијском 69 °/ 0 , у шуменском чак 82 °/ 0 Од одраслога нараштаје долази у трновском округу на 14 душа један писмен, по варошима и паланкама на 3 јздан, ио селима на 68 један. У свиштовском округу по селима један писмен човек долази на 95 душа, у шуменском (међу Бугарима) на 50 душа. На првом месту стоји трновски, габровскп, шуменски и провадијски округ. Тамо већ сама :пколска здања и по селима опомињу на школе много папреднијих држава, а и учитељи су снремни и вешти. Тако исто и разградски и свиштовски су од оних округа, где су се сељани навикли на школовање. И рушчукски округ напредује при свима пустошењима, која су тамошња места претрпела у време војне и у време великог турског насиља, које је оставило тешке последице по многим крајдунавским местима Мали је број бугарских села (и то од чести бежанци од Једрена и других места) у силистријиском, као и у ЕскиЦуменском округу. Великог рада треба још у Варнском округу, у коме је мешовито становнишгво; тамо су околности донекле налик на западне. 5. Материјална помоћ Материјална помоћ на основне школе остављепа је искључно општинама. Трошкови, које народ чини за школе, веома су различни према богатству н развијености округа. 'Кустендилски округ са 143 36 5 становника потрошио је за 1880/1 школску годину 80 778 динара и 28 пара, на школе, на једног становника пада дакле 56 пар. дин. У исто време трновски школски округ на 181 504 становника учинио је трошка 13 4362 динара и 31 пару, т. ј. тамо долази 74 паре школскога трошка на једног становника. НајглавниЈ,1 извор за школске приходе су добровољни прилози, добивени и покупљепи међу самим члановима општинс. Осем тога и црквени приходи дају по нешто на помоћ школама, (у трновском округу на нр. 29.9 °/ 0 и;1 школе). То је било особиго до рата, јер до тада еу