Просветни гласник

400

стање средњих и основних школа у бугарској

учитељи у опште раднли са врло мало илате, а ти су прихо.ли на много места били са свим довољни да осигурају школу. Сада су пак расходи постали велики и осим тогч мора се решити питање колики ће део тих прихода да припадне цркви а колики школи. Од свију црквених прихода најважнији је онај од монопола на воштане свеће, који је потврђен указом №146 од 20 Фебруара 1881. год. (Државни Весник г. III стр. 90.) По том монополу забрањује се сваком да прави и продаје воштане свеће за цркве. У свима срезовима треба указом одредити по једну среску лн вницу ; две трећине чисте добити од продатих воштаних свећа, треба да се употреби на помоћ месним општинским школама, а једна трећина да остане црквама. Ипак најсигурнији је доходак од непокретних има ња и од калитала, од сеоских њива, сеоских општинских башта, општинских паша, воденица, механа, бакалпица, од пожртвовања и завештања на благотворне цељи. Таквих непокретних школских имања било је до ослобођења само по варошима. Министарство народне просвете од две године па овамо много се труди, да се школе свуда где је могућно, снабдеју с таквим имањима, са одређењем школских њива од општих сеоских имања и са усевањем од странс сељана. На тај начин помоћ на школе осигурава се једним сталним и несумњивим приходом, а није внше изложена већином случајностима, које произлазе сваке године при добивању и прикупљању школских давања од сваке куће. Држава је још слабо насељена, јер има много пустих нсобрађених места, којима ће се вредпост подићи са увећањем становништва и народног богатства. Трудови министарства и његових органа уродили су доста добрим илодом, особито у ис точним окрузима. Да наведем неколико примера. У шуменском округу, у преславском срезу, школе имају 933 погона њиве, 4 погона баште, 1 погон ливаде; у истом округу у новопазарском срезу 337 погона њиве; у срезу трновском истога округа 149'/ 2 дана орања њиве, 25 дана ливаде, 19 дана винограда, 5 дана баште, 49'/ 2 дана забрана, 6 5 / 8 витлова воденице, 19 дућана, 1 механу. 1 кафаиу, 1 салану, 1 кућу ; у кесаревском срезу истога округа 335 дана њнве, 2 5 дана забрана, 44 дана ливаде, 3 дана винограда, 6 дућана. На против у западним окрузима, у бившим губернијама видинској и софиској , таква школска имања реткост су. У врачанском и ореховском на пр. са свим их и нема, у видинском срезу само 20 дана њиве, у белградчишком 100 дана њиве, и '/ 2 дана баште. у кулском пак 159 5 дана њиве. У ћустендилском школском округу школе имају 255 дана њиве, 13 дана баште 53 дана ливаде, 18 дана винограда, 5 забрана, 5 дана паше, 9 дућана, 3 механе, 2 хана, 1 воденицу 2 иекарнице и 2 кафане.

Бригу за школске приходе и расходе, као и за школска здања, редовно долажење деце у школу и у опште свију школских послова, општина поверава школским стаг>аоцима, којих има три или више, и који се бирају од месних грађана на годину дана. Такав начин старања носи са собом велике тешкоће, јер ста раоци су само добровољни служитељи општем добру и немају никаквог административног ауторитета. Особито по селима западних округа стараоци не постижу никаква успеха ; на пр. у ћустендилском округу 1>9°/ 0 стараоца неписмени су, јер нема других одраслих лица. У будуће тамо не остаје друго средство, него да стараоце замењује општииска управа, а она да одговара влади, и то да се један пут уреди организација општина и да се одреде дужиости и права кметова и старешина са једним новим детаљним законом. 6. Смештај Смештаји школа у неким варошима уређени су доста рђаво, по негдс ретко и имају нужна својства. Још горе изгледају школе по селима, тим више, што у турско време хришћанима није било дозвољено грађење великих и удобних општинских здања. У раховском округу на пр. по селима има по једно мало здање, у коме је заједно и школа и црква, по што је за грађење цркве требало добити парочит Ферман. По врачанском округу многе су школе смештене у бивотим кулама, које су турски бејови имали по селима По селима источних округа, где је пређе било Черкеза, често су школе смештене у полусрушене и мало поправљене цамије, а у западним окрузима честс су смештене у најпростије колибице. Ради тога врховна просветна управа, од самог постанка одељка за народну просвету, није престала да се брине за грађење удобних школских зграда, па макар оне биле направљене на врло прост начин од дрвета и ћерпича, само да по светлости, величини и здравственим условима одговарају својој цељи. Кад један пут буду наирављене школске зграде, све друго лако ће се допунити. Један литограФски план за сеоске школе (са 4 одељка, за 150 деце) издат је окрузима 27 Јуна 1879. Саме сеоске и варошке општине заузеле су се са великим учешћем за грађење школа, као што се то види из следећих података :* направљене после започете да се у септ. окрузп рата граде 1880/1 недовршене Ћустендидски .... 33 24 Трнскн 12 5 8 Софијски . нема података 4 6 Орханијски 3 4 * За варнски, плевњански, ловчански, ломски и берковеки округ нема још података.