Просветни гласник

51

СТА1БЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

401

НАПРАВЉЕНЕ ПОС.4Е РАТА

ЗАПОЧЕТЕ ДА СЕ у СЕПТ. ГРАДЕ 1880/1 НЕДОВРШЕНЕ

Видински .

61

25

-

Ореховски

18

3

Врачапскн .

22

2

Свиштовски

23

4

Липнишки ср. (трн. окр.)

22

6

1

Трновски школ. окр.

3 6

11

1 3

РуШЧУКСКИ

28

8

Силистријски ....

7

2

Разградски

1 1

9

4

Шумен и провад.

29

9

Ески-Џумски ....

5

1

7. Државна номоћ Држава у неким случајима помаже општинама за те зграде, особито сиротним општинама уаропашћеним за време рата, насељеним бежанцима, или такима (на западу) где само са државном помоћу може у стансвништпу да се побуди велика ревност за школе. Нарочито за ту цељ, као и за помоћ општинским класним школама, одређена је сума за »помоћ општннским школама« која је у буџету за прошлу (до 1 Марта 1881. год.) рачунску годину износила 350 000 динара, а за текућу (1881.) годипу у 300 000 динара. Следећи списак показује све помоћи, које су дате од како је уређена врховна управа за школе, до 3 . Децембра 1881. год. од државе на разне бугаске школе у Кпежевини : Списак је расиоређен нрема еадашњим администрагивним окрузима:*

округ

Г О д и н I!

динар

1. Софијски

за

1880. — и 1881.

36800

2. Ћустендилски

»

1879. 1880 „ 1881.

44600

3. Трнски .

»

1879.1880 »

1881.

3 5000

4. Орханијскп

I)

» » »

»

10800

5. Видински .

»

— 1880 «

881.

29400

6. Ломски

»

1879.1880

600

7. Берковски .

»

— 1 880 »

88 1.

11000

8. Раховски

»

_ — 1

881,

4700

9. Врачански .

10

— — » 1881.

7400

10. Плевњански .

»

1 879. 1880 » 1

881.

9000

1 1. Ловчански . ,

»

1879. 1880 » 1

881.

1 6100

12. Свиштовски

»

— 1880

800

13. Сливњански . •

«

— 1880

9400

14. Трновски .

»

1 879. 1800 » 1

881.

27450

15. Рушчукски

1879. 1880 » 1881.

20240

1 6. Силистријски .

«

1879.1880 « 1

881.

11 400

ОКРУГ 17. Разградски 18. Еови-Џумоки 10. Шуменски "2 0. Провадијскп I 21. Варпски

Г О д и н Е динар « 1 879. 1 880 » 1 88 1. 750П „ — 1880 » 1881. 10800 » 1879.1880 » 1881. 23900 — 1880 » 1881. 8200 » 1879. 1880» 1881. 53350

К;*о што се види, највеће суме помоКи дате су варнском, ћустендилском и трнском округу; после њих долазн софијски , вндински и други по реду. 8. Школска година, нрограми и учебници Школска година свуда у варошима траје десет месеци. По селима мучно се сељанима навикнути да децу држе дуго у школама, јер их употреољавају при земљорадничким пословима. Сеоске се школа отварају обично тада, кад престану пољски радови, а затварају се пред нролеће кад настане време за земљорадничке послове. С тога све су сеоске школе само зимске школе, у којима се нредаје по 7—8 месеци, ако пе и мање. По извештајима школских иншпектора, предавало се на пр. у школским окрузима :

X Трновски 31 'Кустендилски 10 Шуменскн 6

М Е с Е Ц и IX VIII VII .12 57 1 5 48 36 6 28 10 5

VI свега школа 9 124 2. 102 — 48

* У извештају било је означено свако село по именце, колико је коме дато помоћи. Пошто то за нас нема интереса, ми смо узели целокугше еуме на округе.

У разградском и видинском округу учило се свуда 8 месеци, а у варошима 10. У рушчукском округу од 5 2 школе има 17 где се предавало нешто мање од 0 месеци. Општа измена тога обичаја може да настане само тада, кад становништво умедне боље да оцењује користи од школовања. Не само да то скраћивање школске године отежава рад у школп, но има и друго једно зло против кога до сада нису прописана закоиска средства, а то је: неуредно долажење деце у школу. Наставни програм за основне школе, и то за троразредну школу (три »одељења«) прописала је управа народне просвете у месецу Августу 1878. год. кад је одељењем народне просвете управљао г. М. С. Дринов. У месецу Августу 1880. године тај програм заменио је тадашн.и министар народне просвете, г. Ив. Ђузељев са новим програмом, а за курс од четири године. Тај нови програм употребљава се до данас, ма да се потпуна школа са четири разреда налази само по варошима и по већим селима. У трновском школском округу на пр. које у варошима које у селима има 97 школа, и од тих 33 су са четири разреда, 43 са три разерда, 20 са два разреда и само једна са једним разредом. У ћустендилском округу било је 4 °/ 0 основних школр са четири