Просветни гласник

СТАЊЕ СРЕДЉИХ ii ОСНОВНИХ школа У ЕУГЛРСКОЈ

402

разреда. 6 °/ 0 са Т Р П разрода, 65 °/ 0 са два разреда и 26 °/ 0 са једним разредом. Као прилози програмима додате су у разним окрузима ноке месне допуне од учитељских зборова, сазватих од окружнпх иншиектора на неколико места у време распуета за раснрављање разних школских питања (учебници, дисциплина и др.); такав један збор на пр. био је у Горњој Ораховици код Трнова. Учебницч, све књиге издате од приватних лица, а по највише до пре рата, одређени су 1^76. г. од стране министарства народне просвете; од тога доба овамо није било никакве великс промене у њима. За оудуКе потребне су знатне реФорме по тим питањима. Програм треба да се уреди још бол>с према постојеНим околностима и потребама и да се удеси тако, да се постигну резултати, колико је могуће једнообразни и трајашњи. Досадашњи су учебници, са ретким изузетком, веома тешки за ос новно школовање; треба да се напишу књиге корисне и приступ^чне за још неразвијен детињи ум. У методу предавања треба да се уведс већи систем и ред. Та питања по суштини толико су мучна колико и важна, јер од основног школовања зависи целокупно народно васпитање и сав друштвени и домаћи напредак у сваког појсдиног народа Школе су подељене на мушке и женске и то само у варошима. По селима девојчице се заједно уче са мушкарцима или се никако и не уче. Женско образовање у опште много је заостало. У 1878/9 школској години девојчица је било једва око 15 °/ 0 од све деце која су се школовала. Сада их је до 17 °/ 0 . А по окру зима ученице су у сравнењу са целим бројем деце, у школама : у ћустендилском 7 °/ 0 , у раховском 9 °/ 0 у врачанском 9'8 °/ 0 , у видинском 10 9 ®/, у трнском 12°/ 0 , у трновском 18°/ 0 , У силистријском 20%, у разградском 21 °/ 0 , у рушчукском 218 °/ 0 , у свиштовском 23 °/ 0 , у провадијском 24-7 °/ 0 , у трновском срезу (само) 26 °/ 0 ) У шуменском 30 %. У варошима су ти бројеви свуда још већи : на пр. у Свиштову 36 % од све деце су девојчице, у Шумли 3 8 %, у Трнову 41 °/о. Учебна средства голема су реткост. Школских библиотека има само по варошима источних округа, но започињу да се отварају и по селима (на пр. у шуменском). Министарство је ове године раздало учител.има 1000 комада »Руководство за учитеље» од К. Којева, 182 карте Кнежевине Бугарске од Каница, и осем тога раздало је неколико стотина руских псдагошких књига које је поклонио С. Пегр. Славен. комитет, као и 120 ком. разних поучних кн.ига које је написао Ил. Р. Блсков. 9. Учител.и У учитељском персоналу од времена рата овамо било је велике промене. До ослобо^ења Бугарске учи-

тељскн посао вршили су најодабранији и најпјосвећснији елсменти из народа, по што су се готово свн образованији Бугари занимали учитељством, јер за њих не имађашо готово никаквог другог занимања. Пос^анак бугарске државе одазвао је пајвећи број тих .шца на нов посао, тако да ие подлежи никаквој сумњн, да би Бугарска при ступчњу у нов слободан живот, да. није било тих учитеља, ост.гла са свим лишена од друштвених раденика и од служитеља за све разне гране државне уираве. Међу тим у великом размеру почињу да се отварају нове школе, а број старих учитеља све се впше умањава. Нужно је било да се нађу нови учитељи, од нових и још неопробаних спага. Од садашњих учитеља у трновским школском округу на пр. само 6% учитељује 10—30 год. 27% 5 до 10 годипа, а других 70% сви су нови, који су постали учитељн после рата и раде само 1 — 4 године. У ћустендилском округу 79 °/ 0 започели су да учитељују иосле рата, 15°/ 0 учитељују 5 до 10 година, а само, 6 °/ 0 стари су учитељи, ко^н предају 10 — 30 година Разуме се да су учитељи сви са свим људи млади. У трновском округу 76 °/ 0 су од 17 — 24 године, 22 °/ 0 °Д 25 — 30 година, 11 °/ 0 старији (само 9 лица имају више од 40 година), а у ћустендилском округу од 17—24 године има их 58 °/ 0 , од 25 — 30 година 29 °/ 0 , а старијих 13 °/ 0 . Да се за кратко време склопи тдко једно ново учитељство, није остајало другог средства, осем да се узима сваки, који зна да чита и да пише. Таких се налази по селима источних округа већина, који су до скора радили разне занате, а на западном крају ссоски учитељ пајобичније ностаје сеоски младпћ, који једва зна само то, што се изискује као резултат основног школовања. Због тога за три године (1879, 1880 и 1881) држати еу у време школског одмора повремени педагошки курсови у којима је окружни иншпектор са још једпим учитељем педагогом радио —8 недеља, да снабде лошије учитеље са нужним знањима, да нх упозна са методом и да од слушалаца спреми нове учитеље. Годипе 1881. таквих курсова било је на иет места, са 407 слушалаца и 11 слушатељица : 1) У Иустендилу 86 (из ћустендилског среза 16, изворског 27, дубничког 11, радомпрског 2, других 11); 2) У Трну 102 (из трпског среза 31, брезничког 44, царибродског 17, радомирског 10); 3) У Софији 94 (из софијског среза 21, из новоселског 15, из искрецког 17, самоковског 12, златишког 2 , Македоније 10, других 17, међу њима 3 девојке); 4) У Видину 52 (из видинског среза 12, из кулскога 20, белградчишког 20) ; 5) У Свиштову 84 (76 мушких, из среза трновског 44, свиштовског 21, из других округа 7, из Румен-