Просветни гласник

СТАЊЕ СРЕДЊИХ И ОСНОВНИХ ШКОЛА У БУГАРСКОЈ

иије 2, из Македоније 1, из Влашке 1 и 8 девојака пз Свиштова). При свему томе образовањо и приправљање учител.а всома је различно, но и у томе одиосу показује се велика разлика међу западним и источним окрузима Кнежевине. То се најбоље види, кед се упореди колико Је учитеља учило само основне школе, н колико их је прошло кроз неколика течаја варошких класпих школа. Учитељи са просто.м снремом оснопног школовања чнне у ћустендилоком округу 80 °/ 0 од свију, у раховском 61 °/ 0 У видинском 55 °/ 0 , у трновсиом *31 °/ 0 , у свиштовско.м 17 °/ 0 , у разградском 1 * °/ 0 » а У шуменском класно образовање преоблађује ме1)у >читељима, по што су са оеновмим школовањем само 3.8 °/ 0 од свију. За редовно васпитање добрих учитеља о :новних школа нужне су иедагошке школе, У години 1880 постџјеће државне школе од четири разреда преобратише се у »учитељске семинаре«; но оне су само примиле то нме, но што је јсдна јединствена од њих, која јс имала четврти (педагошки) разред, већ у трећем месецу осгала без наставника педагошких предмета, изненадном неговом смрћу, и кад се но може да наће други, школа се претвори у обичну реалку. Осем тога био је кроз целу 1880/1 годину један педагошки курс у вароши Шумену са 2 наставника, 30 ученика и 15 учепица. Тек 1881/82 школске 10дине први пут се отворише две сталне државне учитељске школе, за сада само са једногодишњим курсом, у који се иримају ђаци. који су свршили троразредну школу, или који могу да положе пријемни испнт. Прва се отвори у Шумену (са 3 учитеља 1 изванредним предавачем, и 1 учитељком за ручне радове), раздељепа на паралелне разреде, један мушки, а други женски са 42 ученика и 28 ученица. Друга школа отворила се у Врацу (са 3 учитеља) без женског одељења, са 31 учеником. Од тих школских завода, као и од средњих школа, може се очекивати, да ће после неколико година престати садашњи велики недостатак у учитељима за основне, особито сеоске школе Плате су учитељима веома несразмерне и материјално стање им је врло рђаво осигурано. Они се погађају свуда са стараоцима само на једну годину и осим плате у новцу имају по селима обично и храну, жито, дрва, квартир и др. под условима. У изворском срезу средња је учитељска плата 2^0 динара, у радомирском срезу 339, у јеленском 383, у целом ћустендилском округу 442, у целом трновском округу 515, у раховском округу 554, у видинском округу 5 56, у трновском срезу 680, у шуменском округу 702, у рушчукском округу 827, (у селима без вароши Рушчука

403

469), у свиштовском округу 862 ( ј селима без вароши I 66). Највећа ]е учитељска плата у варошима: Овиштовског округа 2600, Шуменског 2500, Видинског 2400, трновског 140, врачанског 1200 динара. А по селима највеће су плате у белослатинском срсзу (раховског округа) 1400, преславском срезу 1300, у провадијском округу и раковском срезу 1200, у свиштовском округу 10^М, дубничком срезу 1077, ј рушчукском срезу 1062, у бељинско.м срезу (рушчукског округа), као и у видинском и белоградчиском 1000, у кулском срезу в^О, у тутраканском срезу 750, у камепопољском срезу (Врачанског округа) 700, у ћустендилском срезу 646, у трнском округу 1)40, у изворском "срезу 461, у радомирском срезу 384 динара. Најмање су пак плате по селима у рушчукском срезу 470, свиштовском округу 380, тутраканском срезу .170, преславском срезу 300, бељенском и раховском срезу .00, у видинеком срезу 160, у ћустендилском и трнском округу 105 (разуме се с храном), у провадијском, кулском н белградчијском срезу 100, у белослатипском срезу (Сиракову) 60 динара са храном, а у врачанском срезу 30, дин. са 120 шиника жита (40 ока — шипик), од сваке куће један шиник. Тужбе на нередовно плаћање тих, 110 негде ништавих награда, врло су чесге, особито у западним окрузима; но има предела где се учитељпма сразмерпо времену плаћа доста и редовно, на пр. у видинском, раховском, свиштовском, трновском, разградском и шуменском округу. У неким селима учитељ је у једно и сеоски писар, а то је нешто, што се тешко искорењава, јер село није у етању да плати два лица. У већим местима учитељ је још и певач у цркви; на пр. од 163 учитеља трновског школског округа, 89 су певачи, 4 писари и 3 свештеници. По закону за допуну бугарске војске, који је 1881. год. први пут ступио у живот, учитељи нису ослобођени од војне дужности. Ради тога јавише се злоупотребе на разним мастима, где су сељани волели да уклоне учитеља, кога је иншпектор наместио, и да на његово место поставе некога од својих, и да га сачувају од војачине. За пенсију остарелих учитеља, који су учитељевали више од 2 5 година, и који се у старости или болести не могу више да издржавају , исто тако и за удовице таких заслужних лица, нарочито оних која су у турско време изгинЈ т ла, или су обешена или у тамници и заточењу умрла, има у буџету одређено 30 000 динара. Такву пенсију примају у 1881. години 27 учитеља и 13 удовица. Та ће сума скоро бити недовољна. (свгшићк 01-:)

51*

(