Просветни гласник

404

КРИТИКА

„Латински и срнски нримери са кратком науком о правилним латинским облидима за I гимназијски разред. Написао Филип Оберкнежевић, професор на срнској великој гимназији у Новоме Саду. Друго прераЈ>ено и умножено издање. У Новоме Саду 1881. стр. 114. 8°." (наставак)

јЈ 18. »Са мном, с тобом, с нама, с вама каже се: тееит, {;есит, зесит, поћ1всит, уоћјзсит.« — 8есит нема ни једног од ова четири значења, што су наведена, већ значи са собом. Ргопотта розвеззгеа просто се набрајају у ном, синг. за сва три рода. Ми мислимо, да не би било непрактично рећи нтто о н-иховој декдинацији и у књизи, намењеној гимназистама старијим од ученика I разреда, анекмоли у књизи написаној за оне, који тек почињу учити латиноки језик. Деклинација демонстратива 18^е ГзЂа Гвћис! заузела је тре1|ину једне стране. Зар није доста — као што ћемо видети у свакој латинској граматици — рећи : 181;е 181;а 181;ис1 деклинује се исто тако као Ше Ша Шис1 Р У деклинацији демонстратива 18 назначен је номинатив плурала за маскулинум П; а зар не гласи и е1? Датив и аблатив плурала назначени су овако : 118 ш П8 (е18). Ко неће из овако назначених облика извести, да датив и аблатив плурала гласи за тазс. и Гет. само П8. а за пеШгит не само Н8 него н е1з? У деклинацији демонстратпва Шет назначен је ном. плурала за маскулинум само Мет; а зар не гласи још е1с1ет и 1с1ет? — Датив и аблатив плурала за сва три рода назначени су овако: Н8 (1ет Н8с1ет пзс1ет место: е18с1ет (.П8с1ет) и ГвДет. »18 еа 1с1 замењује падеже трећег лица он, она, оно, и преводи се са: њега, њему, њој и т. д; генитиви замењују иосесива треКег лиц а, и преводе се: еш8 његов, њезин ; еогит, еагит њихов.« — Правило некоректно и нејасно Из прве половине овог правила излази, да се 18 еа 1с1 преводи са њега, њему, њој и т. д. Такав се смисао мора у толико пре извести, што друга половина правила гласи: »генитиви замен.ују посесива трећег лица, и преводе се : ејив његов, њезин ; еогит еагит нихов (В. о том Туроман I 80. пр. 1 и I 81. 4 прим.) «Као 1р8е деклинује се 8о1из сам, 1;о1и8 цео, сав.» Коректније и практичније би било навести 8о1из и 1о4и8 у I, 17., и рећи за њих, да се исто тако деклинују као ипи8. Но г. писац није то јамачно с тога учинио, што по његовом мишљењу, као што смо видели, ипи8 нема плурала. А још најпрактичније би по нашем мишЛЈвњу г. писац ноступио, да је испред компара-

цпје адјектива. дакле на крају §-а 13., додао правило о деклинацијн и опих других шест адјектива и адјективних прономина, која се деклннују као и ипиз. Јер кад се од ученика I разреда тражи, да зна деклиновати шш8, 8о1и8 и [оШз, ми бисмо желели онда знати за разлог, због којег се ишсгавља напомена о деклинацији осталих 6 адјект(.'ва и адјек. прономина : иНиз, пи11и8, аНиз, а11;ег, и1;ег, пеи1ег. Зар ученик 1. разреда не треба да зва, да се н. пр. »рода средњег« каже латински : @;епег1б пеи1гши ? пСа којим, са којима, каже се : циосит, с[тћи8сит и сит сјцо , сцпћиз.« — Из овога правила мора се из вести, да се »са којом^ због тога, што је изостављена напомена о њему, каже само правилно сит <[иа. а не и диасит. «Ргопотта ЈШегго^аИуа. <Ји1а ? <јшс 1 ? ко ? што ? (цн ? СЈиае ? с[ио<1 ? који ? која ? које ? деклинују се као ге1аИуит « — Правнло сасвим погрешно. Где су у релатива у номпнативу облици цшз и <[шс:1, а у акузативу облик С [и1с1 ? Зар с[Ш8 није облик и за тавсиНпит и ГеттЈпит, о чсму код ре.ттива ни спомена нема ? Ми мислимо, да се само за плурал супстантивне и за оба броја адјективне заменпце може рећи, да се деклинују као релатив. Саветујемо г. писцу, да још једанпут добро размогри деклинацију интерогативних заменица, воља му у Туроману (I 83), воља му у ком признатом пемачком стручњаку, н. пр. у Шинаглу (стр. 45). — Код иптерогативних прономина имали бисмо још то да приметимо, да није напоменуто, да се с[Ш8 употребљава и адЈективно, да се дакле преводи и са који ? Кад нема те напомене, онда је сасвим неуместан пример : дшз рое1;а ез1; с1и1сшг с[иат Нотегиз ? (стр. 71). »Најглавнија ргопотта тс^еЉИа јесу ова : (Јшсип<[ие, с[иаесипс[ие, <[иос1сипдие е1;с. (даље в. у књизи).« — Прономина с|и1сип(Јие и цшбдша, која је г. писац навео на ирвом месту као најглавнија, нису просто ћк1еСтИа, већ су тс1еГт1(;а ге1аИуа, и у свакој латинској граматици стављена су онде, где се говори о релативу. Шта више и Шинагл, којим се г. писац доста служио, уврстио их је под релатив (стр. 46). Даље примећујемо, да ^шв^ша има супстантивно а не адјективно значење, и да се с тога преводи са »ко год« а не са »који год,« као што је пренео г.