Просветни гласник

366

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Чл. 2. Учитељски се испит полаже пред нарочитим ообирима, којих има толико, колико и група наука из којих се испитује. У сваком одбору биће најмање 3 члана : један наставник, кога савет учитељске школе избере и наставници дотичних предмета. Управник школе свагда је председник одбору. Чл. 3. Учитељски је испит аисмен, усмен и арактичан. Писмени испит полаже се само из педагогике, психологије и историје педагогике. Теме за писмени испит одређује одбор на предлог дотичних наставника, а бирају се из општих и важнијих педагошких питања. Чл. 4. Писмени се испит врши у присутности одбора, који га надгледа. За израду задатака даје се највише пет часова и то увек пре подне. За време рада ученици не смеју собу и своје место напуштати осим преке нужде, нити им је слободно ма и најмање прекидати посао и састајати се са другим ђацима, докле не сврше почети задатак. Чл. 5. При оцењивању писменога рада пази се на самосталан поглед у мишљењу и на правилност састава. Према томе забрањује се у овом раду служити се књигама, белешкама или гледати у рад других. Чл. 6. Ови чланови одбора дужни су задатак прегледати и оценити гледећи при том је ли питање потпунце обрађено у смислу чл. 5. и по садржају и по обликуУченику, који свој задатак изради површно, погрешно, који покаже и слабо знање језика и рђаво излагање мисли, закратиће се даље полагање испита. Оцене писменога испита бележе се уобичајеним циФрама и заводе одвојено и у записник и у сведочанство. Писмени се задаци чувају у архиви учитељске школе. Чл. 7. Усмени исиит бива из ових наука: 1. Науке хришћанске и црквеног певања ; 2. Српског језика и литературе. 3. Историје српске и опште и земљописа. 4. Педагогике са историјом и психологије са логиком. 5. Рачунице са геометријом; и 6. Природних наука. Чл. 8. Распоред за овај испит одређује одбор тако , да кандидат добије најмање дан одмора за снрему из сваке пронисне 1рупе науке.

Чл. 9. Питања усменога испита истављају се па листиће и то најмање по три питања на групу. Њих саставља и на листиће бележи сваки наставник по свом предмету, пазећи да у њима исцрпи све оно што је ученицима предавано. Листића мора бити бар онолико, колико има испитаника. Ради правичности ваља разредити питања тако, да на сваком листићу буде и тежих и лакших подједнако, а не обратно : само тешка и само лака. Дан пре испита одбор има сва питања изложена на листићима прегледати и раније учинити своје примедбе на П ј ИХ ако их има. Чл 10. На усменом испиту ирозову се обично по два ђака, те докле један одговара, други се за одговор спрема. Тражи се од испитаника да одговара сам и без помоћи са стране, да одговори његови буду'јасни и тачни. Ирекидање говорника од стране одбора може само онда бити кад му је говор сумњив и погрешан и кад је потреба да се говор о једној ствари прекрати, тада се може исправљати управљеним на њ питањима. По правилу усмени испит једнога кандидата траје но сахата. Чл. 11. Ако иснитаник није у стању одговорити на нитања извучена на нрвом листићу, треба да то напред изјави, у ком случају допушта му се вући ио други иут ;" не учини ли ово одмах, нема ираво на друго вучење листића, и тада губи право на испит за ту годину. При давању оцене таком ученику који по други пут извлачи иитања, имаће се то на уму, што први пут није одговорио на иитања. Чл. 12. Одговоре испитаника бележе прописним цифрама дотични чланови одбора, па по свршеном исииту наставник предмета предлаже главну оцену кандидату, која се прима или одбацује већином гласова. Где су гласови иодједнаки, претеже страна на којој је иреседник. Чл. 13. Ученик који на усменом испиту падне из три групе наука одбија се од даљег полагања испита и упућује се на испит на другу годину. Ако остане да повторава школу, престаје му државна помоћ, ако ју је уживао. Чл. 14. Практички је исиит само из рада у школи. Предмети, које ће кандидат предавати и разреди у којима ће предавати извлачиће се листићима као и код усменог испита. Предавање бива увек у школи од једног разреда.