Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ Чл. 15. Листићи се раздају испитаницима на два дана нре предавања ради спреме. Овако предавање не трсба да траје дуже од 3 / 4 сах. Сваки је кандидат дужан пре почетка предавања пред,,ги одбору свој писмени нацрт за то ггредавање. Чл. 16. При школском раду оцењује се поглавито вештина у примењивању педагошких правила, а оцене се дају онако исто као што :је прогтисано за усмени испит. 4.1. 17. Ко на учитељском испиту добије из свију испитних наука оцену добар, проглашава се да је способан за сталног учитеља ; ко пак добије оцену мању од ове, може бити привремен учитељ. Чл. 18. Кандидату који падне из једне или две групе наука куда долази и рад у школи , допушта се поправити иснит из тих група одмах с почетка нове школске године и ако га положи за оцену 3, огласиће се да је способан за сталног учитеља. Чл. 19. Ко по овим правилима не положи прве године испит, може предстати за испит после годину дана или најдал^е носле две године , па ако и тада падне , нема права више на испит. Чл. 20. Оваки кандидат који положи учитељски испит добија од учитељске школе сведочанство о свршеном исгшту и оценама добивеиим на том испиту. Сведочанство потнисује управник и пословођа исте школе. III Се ВуловиЛ, прочитао је г. А. Николића реФерат о ЂНароОним аесмама« од Красића.. „Главном Просвегном Савету Разгледао сам »српске народне пјесме старијег и новијег временао које је скухшо г. Владимир Красић, и не могу никако предложити да се ова збирка откупи и унотреби за поклањан.е ђацима. Кад је реч о ованој употреби народних песама, онда се и без прегледања нових збирака можемо са свим у напред одлучити, да не покушавамо с ковим док најпре не покушамо с поузданом Вуковом збир ком. Како се о овом иослу Главни Просветни Сапет баш у ово време узео бавити, гако би већ била готоса одлука за збирку коју нуди г. В. Красић. Али је ова збирка и сама собом неудесна, и не еамо да се не може преноручити за поклањање ђацима него је она у опгпте од врло мале користи нашој књиженпоети.

просветног савета 367

Господин скупилац се с лаким срцем склонио да под именом народних умотворина објави збирку у којој једне песме нису никако народне, а највећи део других песама показују »опадање народне поезије.« Кад кажем »опадање народне поезије« ја никако не мислим да су песме остале народне па изгубиле пређашњу каквоћу иего овим већ свикнутим речима хоћу да кажем да су песме престале бити народне. Народна иесма ностаје као кристал у тишини патријархалнога живота. Једпом постала, она иде од уста до уста, а то значи од критике до критике. Њу поправља и улепшава сваки (разуме се сваки кој и је кадар да је збиља поправи и улеиша), те ова идеално добра, само добру служитељка цензура и даје народним песмама оно савршенство којему се дивимо у њима. (Па поред свега тога остаје скупиоцу врло и врло важнога посла : да између свих песама одабере оне које су најбоље, а да се ни пошто не задовољи сваком песмом само зато што му је казује неписмеп човек). Кад се помисли с једие стране да су саме погодбе народнога живота знатно измењепе у правцу који пе годи народној поезији и кад се помисли с друге стране да је г. екупилац радио сцој иосао и без довољне критике и без довољна и бора. онда нас пеће зачудити што у опој збирцн налазимо много одломака од песама. место песама н неће пас зачудити »народна« песма, која се сећа молити бога за живот Албрехта генерала, или која телеграФ зове »драт,« а железницу »ватрени волови,« или која много пати од болести коју смо навикли видети у уметној поезији и коЈа се може назвати стихотворна кубура и т. д. и т. д. Осим мало изузетака таква је збирка народпих песама о којој имах част подиети овај кратак ре<герат Главном Просветном Оавету. 31. Марта 1882. у Београду. јкНДРА јЧиКО.ЛИ-К, ироф.« За тим је прочитан реФерат г. Панте Срећковића о истој книзи : Сриске Народне Песме старијег и новијег времена. Скупио Владимир Красић. Књ. прва Панчево. 1881. Прикупљајући народне умотворине вели у предговору г. В Красић » најверније је скуаио ниродни бисер«- Вук Караџић: »бисер, шго су га бурни таласп живота народног у борби с несреКним приликама избацили на мирну обалу породичног живота, — и пајверније га свету предао.« Да је Вук Караџнћ скупио »најверније бисер народних умотворина,« о томе не може бити сггора, алп да су тај бисер бурни таласи народног живота изба-