Просветни гласник

368

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ

цили само у » несре&нимп приликама, разуме се, да ова мисао г Красића није верна, као што му није верна мисао ни« мирна обала породичког живота.« Па кад је Вук Караџић »скупио бисер« народних умо творина : то сам собом излази закључак: 1.) тај бисер и треба давати млађаном нараштају, поклан.ати деци за читање и препоручити да га у све библиотеке школске набаве, а 2.) кад је Вук »скупио бисер«, онда шта је скупио г. Красић? Он сам каже: кад су пре 3 године пребегли Орби из Босне од турског мача, настанило се 18 породица код Карловаца и још више у селу Крњаку, па он и употреби ту прилику да од њих скупи песама »Свак ће веровати — вели Красић, — како је тешка ствар, желити од онога песама, коме није до песме« (стр. VI), али је он <лепим речма« ипак их приволео те су му певали песме и он их записао. Поред ових песама, од тих породица, додао је још ает песама из Хрватске, једну из Далмације и једну из Славоније. Из овога сваки може видети, да г. Краснћ при свој његовој доброј вољи и љубави на спрам народних умотворина, није могао прикупити бисер, јер Вук није скупљао песме од свакога, него од најбољих на гласу певача, а г. Красић је скупио своје песме од људи, који су пре били расположени да кукају, него ли да певају; од људи, који су може бити позаборављали и оно што су знали, а некмоли, да су могли певати са одушевљењем, и при том је прикупио и таких песама, које имају веома малеиу важност, као и јунаци што су му мање важни, али се иоак у њима колико толико огледа наш народни проживљени живот. Како пак ово нису били по занату или по позиву певачи, ове су песме махом одломци или почетци или крајеви или су и такве песме, за које се може одмах рећи да нису народне умотворине. Но поред оваких песама има их и таких (али сувише мало, две три) за које се може рећи, да су ве ома важне или по старини садржаја или су »бисер» у народним умотворинама или су просто »историја« неких бојева из устанка 1876 године, а историјске су све »песме новијег времена« на броју 8. О њима нећу више ни говорити т. ј. о овим најновијим песмама. Но ипак оне показују како иостају еиске народне умотворине, као што казује певач 83 песме. »Ево браћо пјесма од мејдана, Која јесте скоро испјевана Ако Бог да' до неђељу дана Нова пјесма биће испјевана« (стр. 189) Овде видимо оно исто што је војвода Мирко у »Спомепику« спевао све сувремене му бојепе, л овако је морало бити и у пређашња времена, да се гхесме певају јунацима за жнвога, као што се вели у »Шит.«

Првовенчаног краља: да је био кђ коиш.стш; нсколсм! г, н мокжсткомг. оуднкленк« па је при трпези увесељавао се тиме, што су му уз гусле по »обичају« певали јуначка дела. Старијег времена епске песме скупљене г. Красићем, то су песме махом из времена турског господарства и у њима се певаЈЈ мејдани и хајдуковање; али су махом веома слабе или су одломци. У боље песме могу се уврстити ове : Број 1 : »Деспот Вук и Бан Зрињанин. Број 2 : »Женидба Стјепана Кнежевића,« у којој се на место израза вукових песама: »руке шире у луце се љубе, пева онај старински српски обичај предусретања «руке шире у грла се грле« (стр, 6). Поред овога из речи пашиних види се, да се ствар де • сила у опоме времену, кад су се по Босни турчили Срби; паша вели : »Ти побигни, Кнежевић Стипане. »Ти побигни, ]а ћу потирати 1 (стр. 9.), а иначе песма је спевана обичним српским језиком. У овај ред спадају песме под бројевима: бр. 4. »Марко Краљевић и Мемедтелал;« бр. 5: »Маркова се преудаје Љуба ;« бр. 8. »Јандрија Краљевић« (стр. 44.); бр 9. »Јанковић Стојан и Златија девојка« (стр. 49.); бр. 10: »Нејаки Дејан« стр. 57 ; у овој песми канда певач или није смео да повтори прикрају јсдну врсту или певач мисли да се још није извршило, јер у почетку песме пева. »Ти ћеш отет цару царовање И цесару још цесаровање«, а при крају се повторава само отео од цара »царовање« (стр. 61.) Даље бр. 11: »Три побратима« (стр. 66); број 12: »Војевање на Беч« (стр 66.); број 14: »Пренејаки Лазо« (стр. 76 ); бр. 16. Удадбина Мисирлиње Јање« (стр. 88); бр. 17: »Лички Мустај бег« (стр. 91.); бр. 28 : »Дојчин Бањанин и сестра му« (стр. 118.) У овој несми види се чисто турско гледиште на женски пол из речи Дојчинових. Арапин му обљубио љубу, па хоће и сестру, а болан га Дојчин пита. «Шта ти јашиш туђе бедевије« (стр. 121); бр. 29. »Арапин на Косово арач наметнуо« (стр. 121) јесте слаба сенка Вукове песме о укидању свадбарине. Свега дакле има читавих 1 5 епских несама, а остале су епске песме просто одломци разних епских песама а таке су под бројевима 3: »Смиљанић Илија« |стр. 11). у којој се казује, како је Осман бег ухватио Смиљанић Илију, држи га у тавници, па кад му дотужало његово јадиковање, он шаље каФеџију Усу да га упита шта му је. Уса на место да се врати из апсане и да јави бегу зашто Јадикује Смиљанић, он правце од Смиљанића носи писмо Смил,анићевој мајци, које кад је прочитала Смиљанићева мајка: 1 Вукове иословице: »иошто Влашче Кикош« !