Просветни гласник

47

ЗАГШСНИК

»Она уста на ноге лагане Па ухвати од злата тамбуру Па је даде каФеџији Уси: »11онес'дер му тамбуру од злата »Нек он куца па се разговара.« У ову врсту долазе епски одломци под бројевима 6, 7, 18, 19, 24, 25, 30 и 36. Свега дакле 9 песама. Поред онога што сам казао о г. Красићевим песмама, овде ћу додати да Красић на место у Вуковим песмама речи »азур« употребл>ава реч »азор свати, азор је ђево.јка« (стр. 10); на место речн »ггалошина« меће »палатама« и на место н. пр. »ој Бога ти, стара мила мајко« (стр. 20), он пише тако као да је псовка : н. пр. »Ја говори Крал>евића мајка : Вога теби црни Бугарине Бога теби Краљевића мајко

Бога теби, моја свекрвица (стр. 24.) Бога теби Ружице ђевојко (стр. 27). Бога теби моја стара мајко (стр. 45 и чб) Бога теби ага са Удбине (стр. 52.) Бога теби незнана делио (53). Бога теби ага са Удбине (53). Бога теби Дејанова мајко (58). Бога теби царе господине (59, 60, 83), Бога теби млађано трговче (90). Вога теби кићена ђевојко (ист.). Ови су изрази употребљени на место : »ој Вога ти« или »њему Лазо Бога називао« (стр. 83). Мени се чини, да оваки обрти у оним приликама, у којима су употребљепи, нису својствени српскоме језнку и читаву песму кваре, па не могу да верујем, да су тако Орби певачи песму певали. Истина се говори, кад ко кога моли н. пр. немој тако ти Бога, немој Бога ти, или кад сумња у оно, што му други казује рећи ће : Бога ти (— је ли тако), али овакве реченице, какве се налазе у књизи г. Красића, не употребљавају се или су новијега. земана, псовка пренесена из Угарске. Под бр. 19. потпуно бесмислена песма »из аустријске војне 1866 г.« где има реченица »драг потеже у Бијелу Бечу« (стр. 98.) или : »возиће вас ватрени волови« па отишли до Трста и даље се не зна шта је, атек »Бог живио Албрехт генерала« (стр. 102). Са овим несмама измешане су женске песме којих има свега 33: под бројевима: 20, 21, 22, 23, 26, 31, 32, 33, 34, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 55, 56, 57, 58, 60, 61, 62, 63. Њих има сличних песмама Вуковим, али их има и таквих, које личе на »нова мера килограм«. Има их гаквих, где се јасно види, како је скупљач исправљао текст н. пр. Иво Деспотовић и Вогдан Иотулић

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА 369

(стр. 103). Умире отац и заклине љубу, да му очува сина Ивана и кћер Јелицу, удовица на месго да испуни мужевљев завет, хоће да се уда за највећег Ивановог крвпика, па му још каже : »Не будали Потулић Богдане ! Муке дјетет' унинути главу ! Ја мислим да није могао певач оваку реченицу изрећи: »Муке дјетет'укинути главу«. Песма се свршава тиме, ште Иван убија Потулића и његове очи доноси матери, а она говори : »Ти ми Један, ми тебе једнога.« Ово чисто, није мати, него нека најпокваренија неваљалица ! У песмп (бр. 23 стр 109). »Сава вода« вели се »Турски коњи Бога моле«, а даље се описује сестра девет Југовића Марта:» И свилена повезача и три трака баш од злага.« У песми (бр. 31 стр. 124) »Јован Чобан« има : »широки звижд« »ован разблудник и овца разблудница.« Или у песми бр. 39 стр. 132. »Соколу« да донесе драгој »са чаршије највиније алве«; или бр. 51 стр. 141. у песми <кога би ђевојка вољела« одговара, да би волела драгог иод кашкетом и иод 6анганетом\»Да још споменем само наслов песме »Миклен и краља Јерка госпођа« где Јерко краљ затече Миклена са женом, па му вели : »Што ћеш курво Миклен млад ? Хоћу ли те убити ? На ти курво сто дуката Па не љуби туђице Већ ти чувај кућице!« Има и веома красних женских песама од којих ћу напоменути ону под бр. 37 ; стр. 131 иод насловом пАли бег и госаа му « или омешне т. ј. песме пуне комизма, као што су под бројевима 4У : »Жаба и рак« (стр. 138) и бр. 49 »Мука и комар« (139). Остаје да кажем још неколико речи о побожним песмама, којих имаде около десетину, као што су »Рајска ђевојка« (стр. 117), која је измолила Бога да види у паклу своју мајку и да чује зашто је стављена у пакао, кад је чинила добро за свога живота на кад јој је молба уважена, она дознаје да је њена мајка згрешила што је »раставила мило и драго.« Нарочито морам споменути, да се одликује старином цесма » Вјетрови , сунце , месец и годика« (бр. 59. стр. 147). Остале су молитве осим песме (на стр. 84) »Свети Јован« у којој отац из љубави према Богу коље свога сина Јована, али га Бог оживи и то је био св. Јован. О »пигалицама« (стр. 142. бр. 54) нећу ни говорити, јер је то измишл.отина некакога старинскога попа. Из свега до сада реченог јасно се види, да у овој књизи г. Красића има свакојаких песама; да му прикупљан.е песама није срећно испало за руком ; да су