Просветни гласник

ВИШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У НЕМАЧКОЈ

440

ређеног времена ни часка не задржавају децу у школи. Ако ли наетавници или наетавнице случајно нримете, или ма којим начином сазнаду, да је нереда било на путу, онда се оне ученице које су криве искарају у школи, а родитељима се то одмах јави. Није практично да се од стране гаколе заводи ма какав прави надзор како се деца понашају путем, мањ да се пристане на то да једна ученица на другу пази. Унутрашњи живот виших женских школа у Немачкој уређен је, као год и његова спољагања страна, другим законом који се зов е „дома&иред". За женске гаколе овај је закон много важнији но и за мугаке, јер ма гата да се деси, женска деца боље и тачније назе на оно гато је присгојно, уљудно и лепо. Особито се и најстроже пази да у гаколи свуда влада чистоћа и ред ; и саме ученице морају пазити да се то двоје једнако одржава и дужне су отклопити сваки неред у том погледу. Поред сваког разреда има нарочита собица за оставу одела. Кад се мора ићи из разреда у нарочите дворане где се стално предају неки и неки предмети, као гато су: природне науке, цртање, певање, гаивење, гимнасгика, онда се то мора извршити тачно у оно време које је напред одређено. Ва време одмора, свако одељење има своје засебно месго где се забавља. Бујније игре, које су дозвољене да их деца смеју играти, ограничене су и што се облика и што се мере тиче. Еад почиње час нредавања и кад се сврши, оглашује се звонцетом , а да се ред свуда одржи , то је брига надзорника од којих једни пазе на зграде, други на авлије. Ови ови прописи домаћег реда читају се ученицама неколико пута у течају године гаколске, и ако то бага никако није потребно. Доиста се у свакој гаколи створи врло брзо стална и чврста традиција, гата се сле и гата се пе сме чинити, да ће ретко која преетупити закон, и ако нико и не мисли на прописе законске. Врло је потребно да се у женским гаколама развије такав дух тачности, реда и драговољне нослушносги, јер као што се зна, врло је ограничен број дисциплинарних средстава која су могу упо-

требити против оних које греше. Све оне каштиге, које се с успехом могу употребити код мугакараца, не могу се применити и код женске деце ; а оне које су коЈе-како употребљиве, нису баш свакад за препоруку. Што се времена проведе у гаколи и што се има да ради код куће, то је већ толико колико се може, у интересу здравља дечијег, дозволити. Осим тога неуредна се деца задржавју да после часова израде у школи оно што нису на време израдила, или им се нови задаци задају да их код куће израде; и с тим, разуме се по себи, треба бити врло смотрен. Ако хоћете да уведете систем кажњивања и награђивања, на основу осећања частољубља, то је опасније за девојчице него и за саме мушкарце. Девојке већ по природи склоне су да полажу много на оно пгго је споља, што пада у очи, а само добро, саму ствар не оцењују увек као што ваља. Кад већ постоји та склоност у женскиња, онда је не треба у гаколи јога вигае потхрањивати и с највећом обазривогаћу треба да се употребљава у педагошком послу. Из тога разлога већина женских школа у Немачкој избациле су обичај да се о испитима дају поклони и награде за одлично учење и примерно владање. Шта више многе су забациле и онај обичај који је постојао до скоро у свима, и мушким и женеким, школама, т. ј. да деца по заслузи и способноети седе на ирвом или на последњем месту у разреду, и да се свакога месеца (или евака два и три месеца) мештају из екамије у скамију према успеху или владању које су за то време показале. Иего тако није у обичају да ее нека деца сасвим издвајају од осгалих или да су неке скамије намењене само за „глунаке" и „неваљалице." Много је лакше еваком учитељу да све своје ђаке, иошто сврше неки задатак, подели у три главне категорије: саособне (од прилике 1 шестина од целокупног броја), средње (у опште две трећине) и слабе (од прилике оиет једна шестина); али поделити тачно читав један разред по заслузи на толико ступања колико има ученица, то је скоро баш немогуће. И тако, за женске школе не остаје богзна колико диецинлинеких ередстава. Ту долазе: опомена коју изриче наставник или директор, на само или