Просветни гласник

412

записник главног просветног савета

„Главпом Просветиош Савету Прегледао сам рукопис г. Стевана В. ПоповиИа под насловом Радован , приче и поуке за децу, од чика Стеве и чика Јопе Змаја, и част ми је о том поднети овај извештај. Дело је подељено иа две свеске. У I свесци нмпју 84 чланака са 50 слика, а у II свесци има 91 чланак са 56 слика. Чланци су распоређеии ноступио тако, да се у I свесци гопори о том, шта бипа : I на дому и у школи, II у дворишту, III у врту, а у II свесци говори се о том шта бивз : IV у пољу и у планини, V у жнвоту и свету — и тако јо прва свеска удешена за ученике млађих разреда, II свеска за ученике старијих разреда основејс школе. Чланци се деле па иесме и приче, и оне су распоређене тако, да свуда долазе наизменце песма па прича. Песме су готово све од нашег најбољег песника — Змаја Јована Јовановпћа , а ириче су готово све нашег најбољег дечијег приповедача — Стевана В. Поповића, и с тога о ваљацости овога дела не може бити сумње и то тим мање, што су готово сви ови чланци већ издржали критику у ранијим делнма, која су изашла пре под разним насловпма (»Мале Гусле«, »Дан и Ноћ«, »Чеснпца«, »Дани одмора«, »Дечије радовање«, »Бадњак«, »Радованов дар« , »Босиље« »Декламатор« и т. д. из којих је овде изабрато оно, што је најбоље, те је састављено у две књиге од прилике онако, као што се распоређују чланци у читанкама за основпе школе. Чланци, истина, нису сви оригинални, али су сви добро израђени тако, да пигде нема сувопарних и досадних описа, него је све изложено у запимљивом облику — у песмама и причама и у чиду разговора, који је лакши од простих и системскпх описа. — Дело сво добпја још већу важност тим, што у њему има знатан број лепих слика, које јако оживљују интерес деце при читању. Према томе примедбе моје могу се односити само на иоједине чланке и на неке изразе у њима. Што се првога тиче , имам да приметим код 4. чланка у I свесци под насловом » Љубите се«, да у њему нема правпчна свршетка, јер изгледа као да је брат проузроковао смрт своје сестре , што у ствари није, а међутим је то овако нзложепо страшно за децу и с тога , пошто је прпча иначе лепа, ваљало би је преиначити тако, да се запрши оздрављењем сестре и измирењем с братом, који бп јој за време њепе болести опростно увреду. 7. чл. » Срце дечијеч лепа је песма, али је иотешка, и с тога би је ваљало ставиги у II свеску, а одавде да се узме која лакша песма , па да се пренесе у I свеску. 10. чл. »Грешна рука« није згодна, што је сувигне тајанствено, те кад се деци каже, да то није истина, I

онда ће посумњати и у моралну садржину тога чланка, и тако би се промашила цељ. А кад бп се то представило као сан, који би после у будноме стању имао утицаја на дечије понашање, опда би та прича могла остати ; јер онда би изашло, да се у сну појављује савест , те прекорева и мучи дете за учињену погрешку, и оно се после тога поправља. 17. чл. » Братац и сестрица « лепа је песма, али је за одраслије ученике и с тога треба да уђе у II свеску. 1М. чл. »Добра кКи« ј педагошком је погледу сумњиве вредпости , јер ту су морална осећања врло мешовита, с тога, што се један живот уништава, да би се други живот одржао , а детету је и једаи и други мио — оно волн и голуба и матер своју. Кад би се жртва, коју дете приноси матери, представила као намера или покушај, који би се за рана спречио, а да се та намера на други начин постигне, онда би осећања била простија и чисгија, јер се не би жалост за губитком голуба мешала са радошћу, што је мати оздравила. 23. чл. »Сгара бака и унука « треба да се пренесе у II свеску, јер је старији ученици могу боље разумети. У 34. чл. г.Будите скромни и кротки «, ваљало би према садржини која говори о умерености или уздржљивости променути наслов. 35. чл. -вМишиК и Мишица « садржава разговор између животиња о послушности, те с те стране није ириродан. Кад се деци каже да животиње не говоре, него да се то тиче људи , онда се пита како ће се ова прича о непослушном мишићу, кога је мачак појео ирименити на дечији живот ? То ће извесно ићи тешко, јер нема сличних примера у дечијем животу, да би деца из тога могла сама за себе науку извести. За чл. 84. пАнђео«- важи иста примедба, као и за чланак 10. У II свесци има у више чланака разговора између 1 животиња па и између биљака, што истииа није природно, али много доприпоси живљем опису дотичних животиња и биљака , те се лакше и радије чита а нема опасностп да ће старијн ученици тиме добити погрешан појам о жпвоту животиња и биљака, упоредивши га са животом људи. У чл. 44. замењен је старији наслов иИзгубљен талири са » Изгубљен дин ар«, но како се у причи каже да се то догодпло пре 50 година кад није било динара, то треба задржати стари наслов. Чл. 56. »Зора« руска бајка, може изостати, јер није тако важан а доста је тежак за разумевање. Што се тиче израза има их и таких , који нису лаки п за децу згодно изабрани (н. пр. кротак, крвник, бризне у плач, с ким имаш срећу , . . . дуж сре-