Просветни гласник

516

ВПШЕ ЖЕНСКЕ ШКОЛЕ У ПСМАЧКОЈ

I По Науци хришћанској (ре.тгијсшј настави) могу се све немачке више женске школе поделити у две врсте : или су са свим вероисповедне (конФесионалне) или су мешовите (8тш14ап8сћи1еи). Нема ни једне школе у којој се не би предавала религијска настава. Кад се узме на ум она огромна важност коју регилијозно осећање има у животу женнном, кад се не зобораве оне жалосне последице које сналазе свако срце женско, кад се то осећање у њему охлади н.ш и сасвим угаси, или што је још чешће, кад се то осећање разбукти и екзалтишс преко сваке мере, онда сиаки може увидети од колике је важности у женским школама религијска настава, кад се руководи с тактом као што трепа. Има две врсге наставника којима раснолажу женсххе школе и који имају права и споеобности за предавање релпгије, бар у нижим и средњим разредима јавннх ј иших женских школа. То су нрво учитељи и учитељке који су се учили и спремали у учитељским школама, и који, без рпзлике које су вероисповеди, морају да полажу наставнички иснит из религије. Али међу члановима наставничког особља има их доста који су иначе по занимању филолози, но који су, положивши испит бо! ословски, задобили право да могу предавати религију, а тако исто има доста и младих богослова који су, положивши испит из педагогике или филолошких предмета, стекли право да могу предавати научне г.редмете. И тако већи део ви:пих женских школа у Немачкој у стању је да за предавање Науке хришћанске кроза све разреде има наставничко особље које сасвим припада школи, да има наставнике који су потпунце задахнути духом којим школа дише и живи, к >ји осим часова 8 с 1|ОШ8М п . 1ЈеАгр1ап егпег поЈШашИд огдапгзгПеп ћоћегеп 31аЛсћеп8сћа1е инЛ ЈЈећгеНппепапз^аИ ■ цпИг ВпсЈсзгеМ (1ге УегћапМипдеп Лег ЋегИпег Коијегепг тон ТдсМег8сЋ,и1уа Ш,д оаеп еот АлдиИ 1873. ип-1 сИе РгпраидвогЛпипд јиг 1/ећгеггппеп ипсЈ 8сћгпеогзГећег!ппеч еот АргИ 1874:. — ЂИегјеШ, 1874. 8опгтег. ШпНсМгтдв- џџЛ 1>ећгр1ап Лег вГасШзсћеп ћбћегеп МаЛсћепзсћи1е ги Вгаипзсћгеегд. — ВгаипвеНгсегд, 1878. —

из религијске наставе, предају такође још који нредмет, и који су махом разредне старешине, те тако још су у непосреднијем додиру са својнм ученицама. Ретко је паћи шк<>лу у којој наставник религије иије нпшта друго но оно што се у нас зове „катихета", т. ј. који не прсдаје ништа до религију, 1ли где би месни свештеник или св штеник из • колпне предавао тај предмет. И тако су и последице од ове наставе знатно јаче и осетпије. Но баш и онде где религијску наставу предаје који помоћник наставнички, не стоји ии овај ни у каквом д1 >угом односу према управи пего што стоје и остг.ли наставници. Неиосредни старешина, од кога зависи наставник који предаје Пауку хришћ ' иску, као и сваки други, то је директор школе. (Бегово је нраво да одреди колико ће се од наставног материјала прелалазити у ком разреду, па не само што се обима тиче, пего може и на каквоћу наставе да утиче, јср у његовим је рукама први и најближи надзор над наставом. Виши надзор за научне предмете врши јед:ш школски саветник од вишег положаја, а за религијску наставу један члан највише црквене власти у земљи, или који виши достојанственик религиозне општине од које школа зависи и кога одреди министар ; а на многим местима врши тај надзор месно свештенство. Врло су ретки сукоби између школе и свештеника-надзорникаУ осталом много томе иде на рукуита околност што је већина виших женских школа у Немачкој протестантске вероисповеди, па уређење школско не наилази на тешкоће као што се дешавају у покрајинама где живе сами римокатолици, или особито још тамо где су иародности измешане. У мешовитим гнколама нема увек међу наставницима који предају религију и таквог који би предавао науку о вери оиој децн, која су у школи у мањини. Она се сама брину да им са стране долази наставник ради тога. То је особито случај с децом Мојсијеве вере. Тамо пак где је школа са свим кон!>есионална, доца других вероисноведи нс уче у самој школи