Просветни гласник
486
наставни план и ирограхми за практична предавања учитељска
дитељској кући« и »Науком о васпитању књига I и II,« од др-а В. Бакића; а при том ће се они упућивати и на друге књиге, у којима могу наћи згодна м:'теријала или уиутства за предавања у основној школи. Б. Школски рад Пошто се сврше предаваља из педагогвке, учитељи и учитељке приеуствоваће на некодико угледних иредавања у основној школи, а за тим ће редом предавати све предмете, који се уче у основној школи. Ва свако предавање има се дотични учитељ и учитељка писмено епремити. Ту писмену приправу ирегледа дотични проФесор, и пошто је аоирави, враћа је предавачу, да по њој предаје. Док једни учитељи предају, други учитељи ирисуствују и бележе све што примете да није правилно или је важно да се забележи и запамти. Ова предавања оцс.њују учитељи и учитељке, који су на истима присуствовали, под руковођењем дотичног проФесора, који на послетку пресуђује о правилноети предавања и даје потребна упутства за правилнији рад у школи. — У случају потребе одредиће се и нарочити часови за разговор о иисменим ариаравама по којима ее држе предавања. — Једно и друго служи уједно и за понављање и утврђивање методичких иравила, која се излажу у педагогији. IV ИЗ ЈЕСТАСТВЕНИЦЕ А. Зоологцја Човечије тело. Кожа. Мишићи. Кости. Чула. Живци. Мозак и Мождина. Кретање. Прибор за храњење и то: оруђа за варење, крвоток и дисање. Животиње. Као представници редова и класа узеће се ове животиње : коњ, овца, голуб, патка; водена змија, шарка; зелена жаба, даждевњак; пчела, свилена буба; скорпија, паук; рак, кишна глиста и ојађеница (Таеша); пуж виноградски и шкољка барека. Б. Ботаника Опис појединих биљака као представника родова и Фамидија узеће ее из редова: креташица,
лептирница , ружичница , штитоноша , пупаторака (зо!апеае), главичница, (сотрозИае). четињара, мачица, влакнуља (игМсасеае), дудова, трава. Делови биљака цветница : корен, стабло, лист, цвет и плод (род). Биљке бесцветнице : папрати, маховине, окреци, лишаји, гљиве. Линеова подела биљака. Напомене о екупљању биљака кад цветају или кад род зри. Збирка дрва. Гајење биљака уза школу ради показивања. В. Минералогија Поједини минерали као ове соли и стене : обична со, нишадор, шалитра; зелена галица , плава галица, стипса; гипс; кречњак (мрамор) и креч; стива, талк, серпентин, лискун ; ортоклае, иловача, земљани судови ; белутак и стакло; злато, сребро жива ; гвожђе, бакар, олово; сумпор, камено уље; гравит и писаљке, камени угаљ. Састојци земљине коре. Просте стене што састављају земљину кору, и ове сложене стене : Брусиловац, грчнит (језграц), гнајз (руљац), лиекунов шкриљац (тињави плочник). Криетали. По два облика из шест кристалних система — парамиде и призме. Показаће се како ее граде ови облици од хартије. Примедба за јестаственицу . Ићи ће се празником или после предавања ван вароши ради прикупљања биљака, животиња и минерала. ф и з и к а I Појави од теже Тежа. Тежина. СпециФична тежина. Тежиште. Равнотежа. Мир и кретање. Слободно падање. Стрма равнина. Шеталица. Нолуга. Кантар и мерила (теразије). Три стања код тела. Особине течних тела. Проетирање притиска. Снојни судови. Тела потопљена у течноет. (Архимедов закон). Појави у коеаетим цевима. Особине ваздуха. Ваздушни притисак. Барометар. Шмркови и натеге. II Звук Постајање, просткрање и одбијање звука. Жице (струне) и свирале.