Просветни гласник
566
ЈАВНА НАСТАВА У КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ
чем јерес уншпти ; када се и иапа одазвао и нарочзто језуитима поручио : да све своје силе концентришу у Чешкој икадајејавна настава предата овима, — тада је њино старање на то управљено било, да се све средње школе уншше. На место њихово они су одмах подигли своје колегије и гимназије. Еао искусни и практични људи они су добро познавали : да свет о свакој ствари много више суди по спољашњости но правој вредности, и тако су одржади спољашњи облик средњих школа, т. ј. шест разреда, имена тих разреда па шта више и саме предмете по пмену, само су начин учења и садржину учења променили. Место класика римских уведена су читања св. отаца. Место јелинског језика читање светог нисма. — Редигији дат је велики обим — и много више часова. Чешки је језик сасвим избачен; немачки ограничен; Физика је остала само по имену — а математика је цроширена. Језуити су умели одмах да себи присвоје „као наследници права в. школе", све колегије и здања и приходе тих колегија иод изговором: да се морају завести свуда потпуни конвикти (Согтушт), и да сва деца без раздике морају живити заједно под надзором својих духовних оцева. Тако су одмах у самом Прагу добиди стари колегијум: клементинум, ведичанствену зграду, у коме је главни конвент Језуита смештен. Пс свом обичају они су дозидали и иодигли у тој огромној згради две велике цркве, једну за употребу ученика шакултета филосовског и богословског, а другу за употребу гимназије, две капеле за зимње време, велике трпезарије за све ученике, астрономску кулу, библиотеку, Физикални кабинет. штампарију и т. д. Све је то бида имаовина ирашких в. школа, која је уступљена као краљевеки дар Језуитима. У земљи где је, као што су они јавно проповедали, свако дете већ по себи јеретик, није се јерес могла на други начин истребити, но да се одмах дете њима преда на школовање. Начин је учења био више редигиозан. У јутру свакога дана сви ученици ишди су на службу, свакога меееца на исповест и причест. Недељом ведика помпезна служба. Четвртак је био дан рекрације; а иначе су били шкодски часови од 8 до 10 и од 2 до 4 по подне. Најважнији иредмет је био да-
тински језик. Од 3-ћег разреда ученик се морао у говору сдужити искључно латинским језиком. Такав ред и поредак је трајао од 1624 до 1774. године. Тада цар Јосиф сруши ред Језуита; њине се колегије затворише; сва имаовина прогдаси за државну: кодегиум клементинум врати в. шкоди ; в. бибдиотека прогласи за универзитетску библиотеку, гимназија за угледну академију, и немачки језик уведе у нижу гимназију место датинског. Али пошто не беше мирских про®есора, а Језуити су махом сви осгали у земљи као духовници еветски, и тражили присгојна изображавања: то је већина проФесора опет састављена, од бивших језуит , а врховна управа наставе тим је радије на то приетала, што није било других наставничких лица. Тек под царем Францем 1816., посде наподеонових ратова, замишљена је озбиљнија реФорма, ади цео наетавни пдан остао је исти и тако је чак ]848 година затекла чешке гимназије у истом стању као што бејаху 1820 године. Те је године учињен нагао и велики скок у развитку средњих школа. Одавно се било увидело да је настава дадеко заостада иза Немачке и да потребује темељног преображаја, али до самог извршења није ее дошло. Врховпи канцелар кнез Метерних био је свима реФормама осудан противник и тако је 1848 година затекла гимназије у таком етању као што бејаху организоване 1820 г. У државним гимназијама махом су еви директори биди свештена' лица или калуђери. Шкодски надзор искључиво је био у рукама архимандрита (каноника) и игумана великих манастира, јер су та дица вршила свој посао беспдатно; дакле кодика уштеда за државну касу! Као муња синула је 1848година и први Минисгар просвете гро® Лео Тун имао је пуно рада док је еамо основе организације у живот привео. РеФорма је била радикална. Призвати су на гласу школски реФеренти из Прајске и примљена је организација у главном по обраецу Прајском. Гимназије са 8 разреда, а часови и предмети умножени. Заведени еу проФееорски испити и испити зрелости за ученике, али ту се Ееома штедљиво према ученицима поетупало. Ко се затекао те го-