Просветни гласник

ЈАВНА НАСТАВА У КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ

567

дине у VII разреду, није полагао испит зрелости; а идуће године је испит зрелости држан само из једног предмета и то из датинског језика, затим идуће године из датинског и јелинеког ; треће године прирастао и немачки језик, и тако даље ; да су тек после 8 година., они који су били у 1-вом разреду кад је изишао закон о испитима зрелости, полагали га из свију предмета. Тако исто је испит прошесорски поступно заведен , и то са знатним олакшицама: а није се односио ни на једног наставника, који је већ био у служби. За директоре је још давано првенство опет свештеним лицима, ако се нашдо да су по ступњу свог образовања способни. Ади надзор је прешао на светска лица и то на школске саветнике и инспекторе народних школа. Но за вреие министра Баха , од 1853 до 1860 год. опет је потчињен духовним властима. Фебруарски устав и даљи развитак уставног ашвота учинише том духовном надзору опет крај. Гимназије се прогдасише за заводе више наставе, а регудисање такве наставе припадало је државном већу у Бечу (Ее1сћ8га1;ћ). г 1еси су се одунирали и захтевали да средња настава припада као и основна свакој појединој круновини ; али нису могди са својим захтевима продрети. И дан данас се буџет и наставни пдан решавају у Бечу, премда се већ увиђа да тако у напредак остати не може. Издатке за гимназије тешко је тачно ухватити, јер су познате само оне суме, које државно веће одобрава за државне гимназије, и то у целој Аустрији, а буџет није састављен по круновинама ни струкама и министарствима. Осим државе троше и поједине варошк'.: ошнтине доста велике суме за издржавање нижих и виших гимназија и реалака, а на послетку за гимназије које су од калуђера издржаване незна се никака цишра, нити се може икакав податак о томе добавити. Међу тим један исти је закон данас за све гимназије, исти наставни пдан и исти предмети, са истим бројем часова, свуда су прописани. Н1колски саветници и то увек ио 2 — један за реалне, један за језикосдовне предмете — присуствују при испиту зредости и при свима годишњим исиитима.

Само се једно променило. Пређе се свуда пре| давало, и то сви предмети искључиво на немачкои језику, а данас су гимназије подељене по језику на ком се изучава: 1 на гимназије где се предаје све на немачком, и 2 на гимназије где се на чешком језику изучавају сви или већина предмета. Посланици чешки су захтевали; да се узакони да је у немачким гимназијама изучивање четког језика обавезно, а у чешким опет обавезно учење немачког језика; но већина тадашња — Немци, одбацили су тај предлог. Међу тим чешки су носланици административним путем издејствовали наредбу; да се у чешким гимназијама немачки језик као обавезан предмет предавати и учити мора. Немци нису се угледади на тај пример те данас већ осећају последице своје погрешке, јер нису вични чешком језику; и тако губе адвокати због тога, што не умеду на чешком језику парницу пред судом да воде, многе муштерије, а Чеси добијају и немачким месгима звања, јер су вични једном и другом језику. Издаци, које чине поједине и то мање ошптине износе често годишње 20, 30 и 40.000 динара : као суму потребну за издржавање једне ниже гимназије или реалке. За потпун завод треба још и више. Од кад су Чеси у Бечу на државном већу у већини, почели су снажно на томе радити да се гимназије или номажу од стране државе или да се сасвим приме као државне у буџет министарства просвете. У кодико је тиме народни интерес задовољен, видеће сваки чим само мало проучи приложени табедарни прегдед стања гимназија у годинама 1860. 1871. 1882 год. Највише пада у очи та разлика. у самом Прагу, где 1860 год, свега беху 3 гимназије од којих су 2 државне, једна на немачком, друга на чешком језику, и трећа коју су пијаристи издржавали опет на немачком. Међу тим год. 1882 налазимо 6 чешких и немачких гимназија у самом Прагу. Многа већа окружна места добише по 2 потпуне гимназије према народности, једну чегаку а једну немачку. У колико је и број ученика растао, поучиће нас један погдед на табдици, где је и код сваке гимназије назначена сума, колика се за коју птолу троши.