Просветни гласник

72

ЈАВНА НАСТАВА У КРАЉЕВИНИ ЧЕШКОЈ 5 69

наставника умножити, и пошто се наралелне класе тек према очевидној потреби отварају, докле нису напред предвиђене и у буџет стављене : то се и не може број стално утврђених наставника умножити, онда не остаје шта друго, но да се помоћне снаге призову — испитане или неиспитане. — Све веће потраживање таких снага — за. наставу носи са собом све већи број кандидата и онда — меродавни школсеи кругови знају о томе доста да причају — дође ти у школу по неки млад, иначе доста научен човек, који за јавну наставу нема ама баш ни мало способности. Ми тврдимо : да је специФИчан таленат за наставу урођени дар, као дар живих представљања, и да педагошки семинари мало помажу. Али рецимо да од стране оних који се уче постоји баш најбоља квалиФИкација, ипак не можемо никако претпоставити да ученици доносе таку квалиФикацију, коју ми желимо, и која се по буквалном смислу школ. закона тражи. Због тога је и еав успех у питање стављен, јер најбољи наставни план не може постићи иожељену мету, кад деца не одговарају или су и неспоеобна, јер не испуњавају оне услове, који се по наставном плану претпостављају. Свакидашње искуство учи нас : да односно умне енаге — на жалост — непостоји једнакоет међу људима, а наетава у школи ипак претпосгавља и оснива се на једнакости споеобности ученичких, или бар на великој приближности у тој једпакоети. Кад би се само најдаровитија деца за нггудије одабирала, онда би се одма број ученика у велико смањио, онда би одма отпала и потреба отварања нових паралелних разреда, неетало би оних за предавање незгодних соба, и не би била нужда узимати с' коца и конопца радне снаге за наставнике. Паше на основу дуге и многостручне практике добивено искуство створило је у нама мигаљење : да садањи наставни план није узрок овим незгодама и манама, које се средњим школама пребацују : него да треба тражити корен злу у безузданој манији штудирања данашњега нараштаја, и да отуд долазе све рђаве последице, које смо у кратко наговестили. Нека се држи строго избор међу талентима ; нека се изберу само они који су заиста, у исгини способни, и онда ће и садањи наетавни план опет се показати добар, Ваља знати : да се много и од дужег времена говори, и у новинама тврди и доказује да је младеж сувише предметима и многобројним часовима преоптерећена, да се сувише много од ученика захтева, да је особито мртвим — језицима (т ј. латинском и јелинском) сувише часова дато а други

предмети сгварног живота : природне науке да су уназађене и т. д. Непрестане жалбе од стране родитеља, примедбе недагога и појединих стручњака побудише миниетра просвете : те је још у 1881 год. тражио од свију гимназија примедбе и мисли о промени наставног плана, а у почетку ове садање школске 1882 год. састављена је стручна комисија : да поднеее министру просвете пројект промена у наставном плану: што је пре кратког времена учињено. Док би у најужем оквиру навели мисли о промени предмета и часова, треба наше читаоце унознати са садањим распоредом предмета и чаеова у аустријским гимназијама.

Име предмета

бр о ј

ч а С 0 в а

У

i 1

ii

iii

iv

v

"vi

vii

■viii

целокупно

Вера: (религија) .

2

2

2

~~2

~2

2

2

2

16

Датински језик

8

8

6

6

6

6

5

5

50

Јелински језик

—

—

5

4

5

5

4

5

28

Немачки језик . .

4

4

3

3

2

3

3

3

25

(први земаљски)

Чегаки језик .

2

2

3

3

2

2

2

2

18

(други земаљски)

Земљопис и иеторија

3

3

3

3

3

3

3

3

24

Математика (Рачуни-

ница) ....

3

3

3

3

—

—

—

—

12

Алгебра и Геомет-

рија ....

—

—

—

—

4

3

3

4

14

Природопие . .

2

2

2

—

2

2

—

—

10

Физика ....

—

2

2

—-

—

3

3

10

Философ . Пропедев-

тика ....

—

—

—

—

о и

2

4

24

24

29

26 26,36

27

29

—

Необа.везни предмети

Краснонис .

2

2

2

2

—

—

—

8

Певање ....

—

—

-

2

—

—

2

4

Цртање ....

2

2

2

2

-1

—

•—

—

8

СтенограФија

2

2

4

Францускијезик .

—

—

—

3

3

3

3

12

Талијански . . .

—

—

—

—

2

2

2

6

Гимнаетика . . .

2

2

2

2

2

2|

2

2

16

Дако је при сравњивању нашег и тамошњег наетавног плана наћи разлику. Ми емо краенопис и цртаље увретили у обавезне предмете као и гимнастику, али белешке из ових предмета не уплившпу на општу оцену и прелазак из разреда у разред. Тамо су сви ти предмети савршено остављени слободној вољи ученика , шта вигае сваки ученик, који се упигае за такав предмет мора још платити за еваки поједини предмет заеебну у на-