Просветни гласник

580

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Није објашњено на првом листу, што треба о литији, ни о обреду благосиљања пети хлебл.а у очи медеље и других празника Има погрешака и у стилизацији н. п. служба у недељу са пред или попразднеством Христовог плп Богородичног празника(!) и светим »полијелејним« м. служба у недељу са предпразнеством или по празнеству Христову, Вогородичину и т. д. Ове друге ситне грешке, које се находе у овоме уставу, ваљало би да се нсираве барем у штампању. Мишљења сам, да се овчј устав прими и штампа за ученике овдашн.е богословије и учитсљске школе и да се писцу или састављачу даде награде за сваки штампани табак по 60 динара. 23. Јуна 1882. год. Београд. АРХИМАПДГИТ ј-{. ^УЧИЋ. „Главноп Просветном ('аисту »Црквени Устав« (или иравила за вршење црквеног богослужења) написани од !)акона Николе ТриФуновића, прегледао сам и налазим да је врло лепо и правилно израђен, те сам с тога мишлЈења да се прими и о државном трошку штампа, а писцу да се да награда од сваког штампапог табака по 50 динара. 2. Јуна 1882. год. У Београду. ПРОФЕСОР БОГОСЛОВ. АРХИМ. ј^ЕСТОР. На основу тога Главни Просветни Оавет одлучује: да се дело прими с тим условом, да се исправе све мане побројане у извештају, и да се штампа као помоћна књига за ученике Богословије и Учитељске школе. Награда писцу одређује се по 60 динара од штампаног табака, а нрегледачима сваком по 20 динара. IV Прочитани су реФерати г. Петра Живковића и г. Срете Отојковића о »Науци о геометријскнм облицима« од М. Петровића. Оба реФерента мишљења су да се ово дело не може више штампати о државном трогаку, због погрешака, које су изложене у њиховим реФератима. „Главном Просветпом Савет По одлуцп Главног Просветног Савета , коју је донео на 104. еастанку своме, прегледавши дело : »Наука о геомвтријским облицима, наиисао М. ПетровиК професор, Паннево 1878. и 1882. год част

ми је исказати савету моје мишљење о овоме делу, у следећем : Сам г. писац, у предговору првом ичдању ове кн.ижице, каже, да му је жеља била, иишући је »да народним учитељима изложи материјал , који се из геометријског обликословља у народним школама иредузети гша«. Ово, другим речима, јесте покушај, да се ова наука одомаћи у народним основним школама. И г. пизац мисли, као што је се сам у предговору четвртом издању изразио, да је »она одговорила \<,ељи, којој је намењен а«, и ако у истом предговору, мало даље, каже и ово : т>да ово издање (IV) једва има што, осим наслова, заједничко са аређашњим издањима«. Већ из ових његових последњих речн могло би се носумњати , да је ова књижица иодговорила цељи«, но да видимо, да ли г. писац има право. Кад се сравни прво издање ове књижице са последн.им (IV), доиста се налази, да се оба разликују у материјалу, распореду, па и у методу; и ако г. писац каже да је метод остао исти. Да би показао ову разлику, нећу се упуштати у нојединости , јер ово неће бити потребно ; нсго ћу одма ударитп па главпо, а то је ово : шта је патерало г, писца да за тако крагко време преради ову своју књнжицу сасвимУ Да ли напредаг науке ? то не ; да ли материјал ? н то не ; да ли распоред ? •— и то не ; све то не, него баш метод, за који г. писац каже да је остао исти. Па зар није метод, кад се у првом издању најпре каже: унакрсни су углови једнаки , на се онда ово доказује наводом свију потребних равности, а у четвртом издању ради се сасвим супротно ; или, кад се у првом издању спомиње и доказује , чему је равна сума два спољашња или два унутрашња угла двеју паралелнпх гравих пресечепе тре1 |ОМ правом линијом, а у четвртом издању о томе нема ни сномена ; или, кад се у првом издању каже : сума свију углова у једном троуглу износи два нрава, па се за тим доказује, а у четвртом издању ради се обрнуто ; или кад у четвртом издању и нема доказа, чему је раван спољашњи угао троугла, ау првом га издању има; или, кад се у првом издању за израчунавање површина појединих геометријских облика налазе Формуле, а у четвртом издању их нема ; или кад се у ирвом издању изводе и саме Формуле за обим и површину круга, а тога у четвртом издању нема ; или кад се у првом издању изводи и равност, која постоји између обимног и центричног угла у кругу а у четвртом издању ово се и не спомии.е и т. д. Једном речи, .зар није метод узрок, кад се г. писац у четвртом издању ове књижице труди, да се што већма ослободи научног доказивана правила, која важе за поједине геометријске облике ? Овим се до-