Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

581

казује, да је и сам г. пиоац увидео немогућност научног доказиваља ових правила, те је с тога, пишући четврто издање ове своје књижице гледао, да се што више ослободи такве методе, а да ударн методом, којом се правнла геометријских облика изводе простим резонирааем без икаквог научног доказиван.а (внди : израчунавање површина) или се просто исказују (види израчунавање тела) ; ја држим да ће г. писац потражити овај начин и при следеким издањима ове књижице. Али, овакав метод нс може да буде у геометрији метод науке, него чисто метод упознавања са геометријским облицима ; а ово оиет није задатак науке о геометријским облицама него геометријског цртања. Дакле, и сам г. писац помаже ми, и ако нехотице, да докажем : да се наука. о геометријским облицима не може изучити у основним школама. По овоме, таква књига била би неушЈтребљива за основне школе. И доиста је неупотребљпва. Зар деца у основној школи морају знати и зар могу разумеги баш и доказе појединих правила геометријских, и ако простих облика? Мислим , да овако знање не треба никако тражити од деце у основним школама ; јер у противном случај\, како су деца неспремна за овакво знање , ие само да ће бити од штете за развпјање деце, него ће бити од штете и за саму науку. Зар хоћемо одмах у почетку да убијемо сваку вољу за иаучавање једне тако развијајуће и тако корисне науке, као што је геометрија ? Па зар се не убија воља за ову науку, кад деца у основној школи морају да слушају овакав говор од учитеља свога : Кад је <) а 4- <) г = 2 К <) б + <) г = 2 В то је <) а = <) б ; или : Кад је <) а = <) с <) с = н то је <) а = <) н, или, кад је <) к -ј- <) л <) м = 2К <) к = <) о <) м = <) н то је м <) о - —|— <) л + <) н = 2 Е и т. Д. и г. д. Зар ово није у неколико алгебра (наука са писменима) у основним школама? Па зар ће деца моћи да разуму овакве доказе ? и зар се неће убити воља за изучавање ове науке и код најбистријег и најприљежнијег детета одма у самом почетку ? Држим, но и убеђен сам, да хоће ; с тога сам мишљења : да на уци о геометријским иблицима нема места у основним школама

Али, ово моје мишљење не треба разумети тако, као да сам противан упознавању деце у основним школама са геометријским облицима. Напротив и сам сам за то, да је потребно упознати децу у основним школама са тим облицима, али само нисам за то, да их греба упознати и са науком о геометријским облицпма. А на који начин да се ово изврши ? држим, да није тешко одговорити На ово питање. 'Гај начин треба тражити у геометријском цртању; а како ? то овди није питање. Из свега што сам до сада казао, главно је : да идбацујем науку о геометријским облицима, као сасвим неиотребну књижицу за наше основне школе; а уиоанавање са геометријским облицима, у тим школама остављам сасвим геометријском цртању. Али г. писац у оредговору првом издању каже, и да ова кљижица треба »да буде ручна књига за ученике наших учитељских школа« другим речима, да се она може употребити као школска књига у нашим учптел.ским школама. Метод је у овој књнжици доиста за учитеље прекрасан, »наочигледан и развијајући« али употребљени материјал треба више научно да је израђен, треба да се увећа и да садржи још и један не баш незн&тан, практичан део. Можда ће бити потребно, да се одма у почетку оградим од пребацивања, које би ми се могло учинити, што за учитеље тражим тачно упознавање са геометријским облицима, а за ученике основних школа не тражим. Ово чиним на основу познатог и увек важећег начела, да учитељ треба увек више да зна од ученика, и да оно што зна треба темељно, научно, да зна. 0 тога и тражим за учитеље научно упознавање са геометријским облицима. Дакле ова књижица одвише је кратка за ученике учитељске школе, употребљени материјал није довоЛјНО научно израђен и непотпуна је због практичног дела који је у њој заостао. 0 тога сам мишљења, да се она не може примити за школску књигу у нашим учитељским школама ; али да се не може за ту цељ ни прерадити или допунити, јер, без сумње, много ће лакше бити , да се напише изнова цела књига, него ли ову прерадити онако , као што би требало. У оваквом случају, моје је скромно мишљење, да је најбоље расписати конкурс, у коме ће јасно назначено бити све, шта се тражи од једне гакве књиге. 22. Априла 1882. год. у Београду Ј 1ЕТАР ј Ј. Ј^К ивковиђ , 11ГОФЕСОР РЕАЛМ.