Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О СТАЊУ СРЕДЊИХ ШКОЛА

619

Из Геометр. цртања сдабих 6 „ Слободна дртања ,, 7 „ Краснописа „ 4 Ваљаних ученика има у I разреду 8; 4 мушкараца и 4 девојке. У II разреду, у који се уписа-ло 28 ученика, а свршило 23, било је : Из Науке хршпћанске слаб . . , . 1

„ Српског језика слабих 10 „ Немачког језика „ 7 „ ГеограФије „ 5 „ Ботанике „ 6 „ Гачуна „ 11 „ Геометр. цртања „ 6 „ Слободор. „ „ 7 „ Краснописа „ 4

Еаљаних ученика има 8. Од њих је 1 лушкарац и 2 су девојчицс. У III разреду било у почетку године 22 ученика, довршили су разред 16,

а међу њима је било : Из Науке хришћанеке слабих . . 0 (ни један) „ Срнског језика „ . . 6 „ Немачког језика „ . . 4 „ Историје Срба „ . . 1 „ Воологије „ . . 3 „ Гачуна „ 8 „ Физике „ 3 „ Геометријског цртања „ . . 3 „ Слобдна цртања „ 1

Ваљаних је ученика имало 3, два ученика и једна ученица. У IV разред свршило је онолико ученика, колико је се у њ уписало и то 13. Међу

њима било је: Из Науке хришћанске слабих ....<) „ Српског језика „ . . . . 1 „ Немачког језика „ .... 2 „ Геограаије „ . . . . 1 „ Историје Срба „ . . . . 0 „ Жинералогије „ . . . . 1 „ Хемије „ 1 „ Алгебре „ .... 4 „ Геометрије .... 5 „ Слободног цртања „ 3

II Ирема посгојећем пропису, насгавници овог завода, саставили еу у почетку школске године програме из евојих дисциплина а по пријему нарочитих наставних програма, они су их — колико их је могуће било према времену е наетавним ередетвима - примењивали. Потпуној примени тих наставних програма сметало је за једне дисциплине то, што је се предавањима већ ушло било у другу половину школске године; што су те дисциплине добиле већи обим и друго место у школи; за друге пак било је сметње у томе што у школској књижници и у збиркама није кмало оних средетава, која тражи опширна садржина наставних програма. Пошто ће г. г. насгавници према наредби г. миниетра сами у опширнијем излагању казати евоје примедбе на епоменуте наставне програме, то држим да је овде довољно у кратко само навести прикупљене примедбе. Г. катихета држи да, науку о обредима или литургику ваља нренети у IV разред, у коме су деца зрелија, а Катихизис да се одреди Ш-ем разреду. Г. наставник за српски језик усваја потпуно наставни програм. То исто чини и г. наетавник за српску иеторију. Односно програма за земљопис миели иети наставник, да ваља проучавање Европе и КосмограФију пренети у IV разред а у Ш-ем да ее уче остале чаети света. Усвајајући у свему програм за немачки језик, наставник исте диециплине примећује да школска књига није према програму удешена, но да је предмет у њој разбачен. Исто би тако ваљало према наставном програму удесити и немачки буквар. Ва програм дисциплине о познавању човека, наставник вели да је одвећ велик за I разред. Извршењу програма смета што нема удесне школске књиге. Наетавник је највише предавао дијететику. Из програма за рачун, ваљало би по мнењу наетавниковом у нижем разреду изоставити правило смесе, које се и доцније учи, а исто тако и интересно нравило, о којем се доцније говори у Алгебри. У програму за ®изику, због огромности предмета, требало би као што наставник мисли, изо78 *