Просветни гласник

Г)58 ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗС љуцки ни вајзнатнијих догађаја. Предавач овога предмета добио је место у чачанској иолугимназији премештајем ио потреби службе у ио школске године и вели да је то узрок овакоме успеху, јир је он пре тога друге нредмете предавао. Успех у геограФији је средњи нрема училима и у опште наставним срествима, која се импју за то, а о којима ћу мало ниже говорити. Због прелазног наставног програма, и што још нема добре школске књиге и добрих учила, предавање је овога предмета било најразнообразније и готово у свакој школи друкчије. По моме мишљењу успеха ће у овом предмету бити тек онда . кад се имадне добра школска књига, добра и свуда једнака учила и сталан, детаљан ирограм, кога Ке се сви предавачи морати строго држати. Успех у наукама природним најбољи је био у шабачкој и ваљевској полугимназији. Мени је, као нестручњаку, свакојако било мило опазити бар толико, да су деца у овим школама заинтересована за природне науке , видећи их како пред хрпом биљака стоје као пред евојим познаницима, како се диче својим колекцијама инсеката, својим брижљивим ђачким хербаријумима и т. д. Од осталих предмета номенућу још одличан успех из немачког језика у шабачкој полугимназији и у опште, у свима школама, крајње неподесно предавање науке хришћанске и хришћанског морала. Само је у Гор. Жилановцу предавач науке хришћанске предавао у неколико но новом нрограму (у чачанској полугимназији не знам како је цредавано, јер нредавач није био за моје време тамо) — свуда иначе по старом. Мени се чини, да би време било, да се при предавању науке хришћанске одбаци са свим систематско иредавање црквене историје и догматике и, поглавито, учење но школској књизи на памет. 2. У -одговор на 3-ћу тач. унутства имам да кажем, да се у школама, које сам походио у опште слабо радило ио новим наставвим нрограмима, ако су се косили са старим програмима и са већ започетим радом наставниковим. Овуда ми је изнесено као узрок томе то: што су програми доцкан стигли, у по школске године. Врло је природно, да су се нови иредавачи, и у ошпте они који свој

ШКА О СТАЊУ СРЕДИјИХ ГОКОЛА предмет не нредају одавнц бојали оставити у пола школске године програм, којим су дотле радили. Чуо сам и како се неки предавачи не слажу с новим програмима за своје предмете ; али држим, да то пије било, нити би смело бити, узрок, за што по њима није рађено. Моје је тврдо уверење, да по нрописаним програмима треба тачно радити — разуме се, да и нри састављању програма треба озбиљно и савесно радити. Тако ниеам могао оназити у колико су се нови програми за ову школ. годину добри показали ни за оне иредмете, на које сам — као што рекох — нарочито пазио. Ипак сам на овом путу изменио у неколико своје мишљење о новом програму за српски језик , које ћу мало нчже изложити. Г. министар јамачно има већ пред собом мишљења свију наставника средњих школа о новим програмима. Та мишљења треба добро проучити пре него што се пристуии дотеривању оних програма. Једно пак могу сад рећи, да је тврдо мишљење моје и многих одличних наставника ових школа, које сам походио, да сталне програме још не треба доносити, док се садашњи наставни план још коју годину у практици не огледа. За срнски језик ја мислим сада, да би још одмах за ову годину требало узети овакав програм: да се цела граматика учи два иут — један пут на основи еинтактичној, а један нут систематски. У I раз. да ее укратко нређе цела граматика најглавнији закони — на основи синтактичној, као што је и у новом програму било, само да се оно у новом нрограму још поправи и усаврши, да се додаду неколика правила правописа и интерпункције (кад треба нисати велико слово, кад се нише с почетка , кад долази тачка и т. д.). У II раз. на такој истој оенови онет у кратко цела граматика, само сад мало више и потнуније но у I раз. У оба ова разреда да се нрограмом што више упућује на нрактичан рад (читање и учење на памет народнчх нееама, приче и т. д. , ниеање но причању и самоетално састављање, пажња на правилан говор, декламовање и читање на глас и т. д.). У III и IV раз. могла би се онда лако и с успехом нрећи цела граматика систематеким редом. За све разреде да се удеее особите читанке, у којима