Просветни гласник

83

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРН Ж бији но у подугимпазијама. Оне кубуре и наставним енагама (обично по два нарочита дредавача, који или морају да предају и нарочите иредмете и вештине — науку хришћанску, гимнастику, певање, дртање, краснопис — или да траже ма од куд још ио 2 — 3 хонорарна предавача) и наставним среетвима и становима И способност наставничка мора ту да страда. Морајући да предаје комаде од многих наука , или — тако рећи — у ситно, у дВа^нпј нижа разреда, науке од неколико груиа, наставниК се за неколико година мора да забатали, да огрезпе у понуларну лектиру, да изгуби жудњу за усавршавањем у својој струци, не добијајући никако прилике да предаје и у вигаим разредима, не имајући више друштва, које би га ностицало на рад , од кога бк се етидео ако би заостао и т. д. Нека још уз то дође премештај по потреби службе, при коме наставник — што на жалоет бива — мора да изађе и из оног врло проетраног круга предмет. , које је цредавао, и да уђе у други са свим нецознати, а тако исто пространи . . . и он је пропао. У Гор. Милановцу је ове године предавач који је свргаио историскофилологиски Факултет Взлике Школе, предавао рачун, познавање човека, геограФију, ботанику, геоометријско и слободноручно цртаље , и то са 22 часа недељно. Није чудо, што они наставници дворазредних гимназијпца, који још нису положили испита ироФесорског, стрене за своју будућност и што сви желе и моле да дођу у полугимназије или гимназије. Успех из науке о срнском језику у нохођеним школама у ошпте је био средњи. Томе није крива сирема наставника, који су тај предмет предавали, него нрелазно стање, у коме је овај предмет још једнако у наставном нлану. Јер у свима овим школама предају тај предмет наетавници, који еу учили историјско -Филологиеки Факултет и који мисле полагати исиит проФесорски из тога предмета оеим еамо наставника лозничког, којије тај нредмет добио у по школске године премештајем по потреби елужбе, а пре га није лредавао. На неким меетима је усвајање новога наставнога програма у но школске године омело и наетавнике и ученике. На другим местима су опет наетавници остали

СА О СТАН.У СРЕДЊИХ ШКОЛА 657 нри старим програмима, али ни тамо уснех није ништа бољи —- знак, да је предавање по старом неудесно. На неким се местима наставници нису никпко служили школским читанкала, веле, за то, гато у новом програму за сриски језик то није изриком наређено и гато еу им се досадагање читанке за то чиниде неподесне — гато ја, свакојако, налазим да је погрешка, — на другим опет местима као да се нису служили њима онако и онолико како и колико би то требало. На многим месгима наставници нису знали за ново и поправљено издање школеке књиге Науке о гласовима Ст. НоваковиКа, па га нису ни употребили, и ако се у новом програму на њега упућује. — Оценивши успех из ерпског језика у нохођеним школама као у онште средњи, морам рећи, да је ииак понајбољи био у шабачкој и чачанској полугимназији , па онда у горњомилановачкој гимназијици. По евему ее чини, да о сталном наставном програму за срнски језик у средњим школама треба јога озбиљно и подуже размигаљати. Предавање српске историје прогаирено је на две године новим наставним нланом (III и IV раз.), али тиме није много поможено; јер добре гаколске књиге још нема, а без ње — како сад стоји знање о српској историји — не може наставник, ако није стручњак , много учинкти. За то морам овде с хвалом споменути одличан успех из овога предмета у IV раз. шабачке полугимназије. Предавач је — види се — проучио многе изворе и многобројна иепитивања и радове о српској историји и оно, што се данас у том предмету зна, умео предати ученвцима тако, да се по њиховим одговорима на ие :иту није могла опазити мука , коју је сам предавач морао промучити. И предавач срнске историје у III раз. шаб. полугимназије уложио је доста труда и унео у учебник школски доста нове грађе, само што је неке партије, према дечијем. узрасту, и сувише проширио. Али је то млад наставник, коме је ово била нрва година наставничког рада, и мислим, да ће он овај предмет доцније све боље и боље предавати. Најгори је пак успех из овога предмета био у чачанској полугимназији. Из старе српске историје деца су одговарала врло слабо, а из нове ни најбољи ученици нису знали