Просветни гласник

672

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА

нарочито 12. тач. под в а, 6, в и г) које сам ирегледао, уписано је свега 2240 ученика и ученица. Од овог броја отпало је у току школске године 476 ; било је редовних ученика 1764, а на испиту је било свега 1733 ученика и ученица. За испитивање тих ученика употребио сам за 30 дана месеца Јуна свега 194,5 часа, а то чини око 6, 5 минута на испитивање сваког појединог ученика. Сви су ученици испигани из српског језика, а из осталих предмета негде сви а негде не. 0д упутства нигде нисам оступио ни за длаку. У ових 47 школа радило је 42 учитеља и 5 учитељица, 2 у женским а 3 у мушким основним школама. На све ове наставнике осим једног приватног у Јовановцу троши држава 32800 динара годишље, и то '2 њих имају годишње плате ио 600 динара, 13 њих по 800, 13 њих по 1050, 7 по 1^00 и 1 само има 1550 дипара годишње плате. Кад изузмем приватну школу у Јовановцу са р1>авим успехом, ио том једну у Рачи са слабим успехом, онда је у свима осталим школама које ирегледах у опште узевшн рад хвале достојан. Ово вам нааомињем, госаодине министре , с особитом радошКу. Од ових наставника добило је љих 20 одличне оцвне (18 учитеља и 2 учитељице), 20 врло добре (17 учитеља и 3 учитељице) а 5 њих добре (једна је као што горе поменух приватна са рђавим, а друга у Рачи са слабим успехом) Поред свега што је рад у школи красан и хвале достојан, ипак има нечега у многих учитеља пгго је за приговор, и што не могу проиустити без напомене. а) У неким школама није у деце рашчиихКен аијам између гласова и слова, између именица и ствари. Н. пр. кад узмем у руке неро (или другу коју ствар) и запитам ученика шга је оно ? Он одговара »то је именица«. По том изговорим реч »перо« и запитам ово шта сам изговорио г' Дете ми одговара »и то је именица« и т. д. Дакле није у деце рашчиш!]ен појам о томе, да граматика има посла само са речима, а Физика са телима (односно са стварима). По том није рашчишЛен аојам између шифара (»цифара«) и бројева. Истина да је аастракције теже деци представити, али се то ипак може иостићи и тако да деца иотпуно појме да оних десет шара — шиФара (0, 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8 и 9) нису бројеви већ шаре којима се бројеви бележе ; и ово им постаје врло јасно кад цифре упореде са словима (само што је једних 10 а других 30). б) Не уноси се ничег новог у старо и средњеве ковно доба срнске историје, већ се махом ради по оној старој школској историји а новије се доба боље предаје — уноси се по нешто чега нема у историји школској, чему је много допринела Милићевићева

»Кнежевина Србија.« Крајње је време да се за основне ! школе напише српска историја. Сваки учитељ треба да добро упозна своје ученике са свима знатни.м личпостима и догађајима свога округа при предавању српске историје. Једни су у томе доста уснели а други нису. в) Нема једнакости у предавању хришћанске пауке : једни учитељи предаЈу ову науку старински, од речи до речи по школској црквеној историји с питањима и одговорима, други раде већ лепше, у причан.у, као што треба. Ову црквену историцу требало би сасвим избити из руку дечих и учитељевих. Док се за овај предмет ие»напише нова књига и уиутство за нрсдавање ове иауке, требало би зано ведити учитељима да у 11 раз. иредају неколико јеванђелских иричица и о жш 3 оту Христову. То би било доста и од много веће вредности за морални живот. Из 1 разреда требало би пзбацити декал< г (10 заповести божји) и предавати само молитве, црквенословенски текст и превод на српски. А могла би се и у I разреду предавати кој., лакша прича Христова. Заповести и символ вере распоредити у Ш и IV (па ако још буде V и VI разред оида и у овима), али пикако не нрестајаги са причама, животом и делима Христовим. Само би ваљало тачпо обележити које приче треба предавати а све друго тачно одредитн шга и колико да се предаје, кнко би се дошло до једнакости у раду по свима школама и како се пасгавници не би могли изговарати да не зпаду шта ће да предају. г) »Познавање домовипе и света« такође се пе нредаје свуда онако како би требало. Изследа да многи учитељи поред све своје вредпоће не појимају правп задатак ове науке н. пр. пе умеју сами да показују деци како ће на табли и артији цртати наЈближу околину, по том село, па срез и на послетку свој округ те да их тим нутем уиознају шта је мапа и како се она прави. Истина за овај посао треба и знаља и труда још више, али пе радећи тако цељ је нромашена. За овај иредмет треба израдити бољс упутство, у коме би тај картограФски део био боље престављен и које би учитељу било руковођа у овом послу. У овом упутству требало би тачно нацртаги бар један срез (ако не округј и то у врло великом размеру. По том би се могло гражити од учигеља , да му сваки ученик, својом руком израђену мапу свога среза — а и округа — изнесе и иокаже изасланику, а изасланик би већ по само| овој мапи морао видети колико је на овом предмету рађеио. Учитељ пак треба сам да изради што тачнију мапу свога округа и по њој да предаје историју и геограФију свог округа. (Ово су неки учатељи радпли.