Просветни гласник

* извештаји школских надзорника о основним школама

673

д) Још се махом рачуна у школама на грошеве ! Време је да се у школе уводи метарски систем. Није тешко упознати децу с метром и његовим увећаним и умањеним јединицама, као и са метарским новцем — српским динаром и његовпм деловима Даље, част ми је напоменути, да неке школе има.ју своје новчане Фондове. Те су школе : у Сииипу , где је установљен школски фонд још 1866. год., и данас имаде 250 дуката; од интереса овога Фонда набављају се све школске потребе ; у Бањи има фонд школски од 294 дин. ; не сазнадох ко рукује и кад је установљен ; у Јагњилу имаде фонд од 15 дуката, устаноиљен је прошле године, а било је нешто мало и од иређе, рукује њиме општински касир ; у Книћу имаде фонд установљен пре три годиие, рукује фондом старатељ школски ; у Наталинцима (не сазнадох кад је установљен) фонд школски од 500 гр., намењен је за школску књижницу; у Годачици имаде Фонда 34 дин., РУ к УЈе учигељица и старатељ; у Загорици имаде Фонда 86 гр., установл.ен је све године о св. Сави. Оваке Фондове могла би имати свака школа да је среће. Голема хвала припада онима који су оваке фоидове установили. Хвала учитељима и грађапима. Јако падн у очи што врло много ученика отпада у току године. Тако од 2Ј40 уписаних ученика било је редовних 1764 а на испиту 1733, дакле отпало је 476, то је скоро четвртина! По моме мишљењу. а и ио свему што сам могао опазити испитујући узроке тега отиадања, држим, да је узрок томе на првом месту немарност учитељска ; по том оиромашно стање сеоског становништва, јер скоро сви сиромашнији, а нарочито инокосни, сељаци, па били богати или си ромашни, задржавају децу од школе чим наступи пролетње радно доба — тако многа деца и не отиду више у школу поред свег учитељевог потраживања и заузимања да се у школу доведу. А можда ће свему томе бити главни узрок то, што школа народна пије још до дапас довољно одговарала своме гозиву — није сеоски свет увидео користи од школе, а отуда није ни могло бити велике љубави или оданости према школи. Штогод школа буде боља , она ће оваке појаве спречавати с године у годину, и држим да ће статистика врло брао показати огромне разлике у овоме. С поправком материјалног стања учитељског улазиће јаче снаге у школу, и настава ће све више напредовати, можда у правој размери с материјалним стањем учитеља, и тако ће и ово изостајање од школе престајати Добри су закони најважнији услови за напредак и срећу друштва и државе. Отуда најважнији закон о учитељском унапређењу, место пређашњих класа, у самоЈ практици пока&ује много боље резултате одпређашњег.

Кад добри закони условљавају срећу на првом месту, онда би ваљало постарати се за што праведнији закон о казнама за оне који хотимице и без нужде одт воде децу пз школе и тиме чине штету самој тој деци, себи, школи и држави. Оамо праведне казне (новчане или друге) могу простије људе довести у »регулу«. Казне ће дотле бити нужне док не дође време, да сељак тужи учитеља и с њиме се завађа што му деге неће да прими у школу, док се сада с учитељем завађа и мрзи што му овај тражи дете, да дође у школу. Извесно је да ће и то време доћи. Без казне тешко је проста човека принудити да нешто чини и жртвује од чега не увиђа брзе и немосредне користи. Али је света истина, да све ово највише зависи од ваљаних школских старешина и у неколико од старатеља школског , а од учитеља највише — лако је погодити за што. У хатар овога још ћу нешто рећи. По некад се не може да пронађе ко је узрок што је неко дете од школе пзостало, да ли родитсл, илп учитељ V Не може вазда да се ухвати чист рачун о уписаној и изосталој деци ! Ко је томе крив ? Највише учитељ. На жалост налази се и таквих учитеља, који не уписују децу одмах у протокол (уписницу) кад које дође, већ на особиту листу па пошто проберу која су боља, даровитија и одраслија, па ма то било и у Декембру месецу (!), онда ове боље заводе у протокол, а друге једног по једног иснраћију из школе на разне начине! Ово су грешна дела, која се не могу опростити учитељу ! Да оваких појава не буде , најбоље би било, да ученике уписује у почетку године једна комисија (од два учитеља, обљпжњег и оног гдс се уписује, старатеља, кмета, повсреника школских или два одбор ника и једног среског чиновника), па да ова комисија, кад сврши упис ученика, протокол закључи, потпише и преда учитељу, па овај после нека даје рачуна куд му је које дете. -За кога учепика учитељ не докаже писменим документом куд му је и за ш'то је изостао, онда нека за то одговара Иначе нема пута којим би се оваковим злоупотребама могло стати на пут. Даље, од оваке радље имало би и других користи и олакшица и за добре учитеље : не би се никад и никоме замерили што чије дете не би у школу примили после закљученог протокола. Осим тога мање би се замеравали општини и појединцима тражећи дете које изостане, почем би били уверени, да учитељ мора ово чинити и не сме то пропустити, нити тражење прећутати на чију корист. гоиодину мипистру пупо захбални ЈЛ ихаи^о ^уровит, ирофесор i ниже београдске ги1шазије.» 85