Просветни гласник

674

X ИЗВЕШТАЈ г. Дим. С. Јовановика, професора, о основним школама у крушевачком округу „Госаодине Министре, По свршеном послу, који ми изволесте наменити као овогодишњем школском надзорнику осиовних школа крушевачког округа, част ми је да у кратком извештају сврнем пажњу на све што ме је заиитересовало у овој дужности Неарекидно изостајање ученина у веКем броју и на дуже време, сматрам као прву и највеКу сметњу наставничком наиредовању на селу. Школа, која нема ни половину сталних слушалаца, није у стању да даде потпуно доказа о уложеном труду и савладаном нослу. Из иретходног извештаја могли сте се уверити да има таких школа у округу крушевачком. Узрок овој небрежл.ивости ученика, родитеља и кметова потражио бих у самој природи овога краја, где су села у растојању на неколико часова од школе а људи сиромашни и нехотице траже прилику да децу дома задрже. Мислим да к1е у неколико стати на чут овоме злу, што поткопава наставу, заком о груаисању оаштина. Ваш аредлог о новом уређењу основних школа. који ће по свој прилнци екорим отупити у живот, биће други повољни услов за тачпије вршење дужности општинских власти; а кад би се ученици опет заједнички хранили у школи, ма и на рачун среског приреза, онда би престали и многн економни узроци, који им брапе те не могу редовно и тачно да походе часове Ученичко боловање такође је успоравало наставничке радове. Због гушобоље и богиња беху скоро шест недеља затворене школе у Крушевцу, Шиљеговцу, Брусу и Велућу. У Рибнику богиње нису престајале до испита. Лако и сигурно папредовање у наукама спречавала је и оскудица у школским училима. Набављање ових ствари у опште - су отежавали кметсви и стараоци школски, ма да на неким местима беше и среских ариреза. На име, народ јошаничког среза прилаже, како кад, 20 — 30, а трстеничког 50 дин. иара у цељи намиривања свих школских потреба. Тим новцем рукују среске власти, дајући школама колико им кад затреба. У случају да издаци буду већи, новац се у Јошаници узима из среске касе и новим прирезом враћа. По уверавању среског начелника из овог приреза могле би се и школе оправљати, кад би се изравнао са трстеничким. Тако би се стало на пут дугом и узалудном навал^ивању среских власти на кметове да школе на време оправе. За обрађивање предмета по пропису и одмерени рад у школи, добро намисане ручне и ученичке књиге

' важне су као и учила и још нешто више. Упутство ће узаман препоручивати да се овако или онако ради. разлике пе бити у предавањима, чим наставници у недостатку научних срестава но спреми и нахођењу одређују правац својим иословима. То најбоље дока3 УЈУ ученички одговори из наука које имају, и оних које пемају добрих ручних и школских књига. Скоро је свуд обраћена већа пажња рационалном предавању сриског језика и рачуна ваљда с тога, што та два предмета имају добрих и ручних и ђачких књига, нарочито за ниже разреде. Оамо ми се не допадају друга. и треИа читанка и граматика по њихној старој грађи, коју би ваљало бољом заменити, и по погрешкама језикословним, којих не сме бити у школским књигама. Наука о ирироди и историја света немају ни ручних ни школских књига, и с тога су ученички одговори у многоме зависили од спреме њихових учитеља. Мислим да нећу погрешити ако и овом приликом поменем : да су ове науке у оваком облику и овако распоређене, на големој сметњи наставницима. Оба земљоаиса имају ђачких, али немају ручних књига. Ученичке су погрешне. непотпуне и неудесне, тако да се деца и нехотице навикавају да књишки уче и ништа пе науче. Сва је пажња обраћена на спол>ну Форму, а не на језгру науке. 1 ) Овој недоскудици добрих школских кн.ига и учила гледали су неки наставници да доскоче, допуњујући своја предаван.а грађом, која им беше на руци. Али кад узмемо на ум, како је у опште мало добрих књига ове врсте, које би могле пружити учитељима довољно сигурног материјала за њихне радове, онда ћемо лако појмити : што у њиховим пословима не беше једноликости, и што ови покушаји не беху свуда под једнако изведени. ') По грађи земљоииса IV разреда рекао бих да је та књига постала у једно време са Дежарденовим картама, јер ииаче како би и у њој било оних погрешака, које тамо налазимо. — Исто тако налазимо доста погрешака и у земљоиису III разреда. И да узмемо да је река Традац (место Градац) штамнарска иогрешка, не можемо никако одобрити да су у том смислу погрешна и ова места : „Морава утиче у Дунав код Дубравиде (стр. 71) ; Заглавски Тимок тече кроз Књажевац (стр. 10) ; Прокупље на Топлици (стр. 30); Књажевац поред Тимока (стр. 28)" и т. д. Непотиуност овог земљописа и у томе је, што је ретко где у Србији поклоњена пажња местима која су важна по својој псторијској прошлости. Ни наука ни настава не могу допустити онако тумачење досадашњег нашег грба. Ове неколике погрешке навео сам у жељи да узгред покажем да су ове књиге неудесне за школске иослове, и да сврнем пажњу на потребу да их ваља бољим заменити, јер ни у колико иије лробитачно да се тако погрешни појмови шире по иашим школама.