Просветни гласник

676

било говора) ваљало би препоручити и крушевачком срезу. Само у III и IV разреду трстеничке женске школе, видео сам неколико скамија по новом плану, сва, остала седишта ученика и ученица у овом округу старог су првобитног кроја. Столови наставнички свуда су обични, подједнаки, изузевши онај II разреда крушевачке женске школе који би пре иоднео за каку другу нотребу, нс за школски посао. Брига око огрева и аослуге није свуда вршена у смислу расписа. На послетку примите, господине министре, увереље о мом високом поштовању. 22. Јула 1882. Крушевац. Дим. С ј Јованови-к. надзорник основних школа крушевачког округа.» XI ИЗВЕШТАЈ г. Аћима Пивљаковића, директора ужичке реалке, о оеновним школама у отсругу чачанеком п Госаодину министру аросвете и црквених аослова, Успех сваке радп.е само је тиме довољно осигуран, ако су и дужности и права законом јасно обележене, и ако је каквоћа дужности сагласна — сродна — са каквоћом саме радње. — Није ли тога онда ма колико раденик један био вољан или ма какве га идеје одушевљавале, мора најпосле изнемоћи и уступити место мртвилу и трулежи. Ово исто правило треба да важи и за нашу основну наставу. — Да би основиа настава постојала на чврстом темељу, мора се дакле претходно јасно законом обележити : које су дужности , а која права једног учител,а, и обоје подједнако ујамчити. А ово се постизава тиме, ако се поће с те тачке, ако учитељ не сме ништа друго бити до само »учитељ«. Или другим речима, учитељева дужност мора се јединствено на то свести, да он само децу »учи «. — Ван прага школског он не треба ни о чему да се брине и рачуна води. По овоме све оно што не стоји у свези са чистом радњом његовом у школи , то треба неко други да врши , а не учитељ. — Он дакле не мора да имч, друге дужности, осим те, да у свако доба даде тачна рачуна о каквоћи и количини наставе, којом је ученике своје обогатио, и да очува у добром стању оно, што му се тако рећи у руке нреда. На тај само начин моћи ће се сазнавати право стање наше основне наетвве, а тако и каквоћа спо-

собности, труда, рада и разумепања учитељевог, па и све мане које наставу стешњавају. Напротив докле се год буде учитељу стављало у дужност, да он поред своје наставничке радње у школи води неког рачуна и у преписци са разним властима стоји, односно н. пр. неуредног доласкн ђака у школу, оскудице дрва, учила, намештаја и т. д. дотле се никад на чисто не може знати. гпта је један учитељ доиста у школи радио, шта је могао, а шта је и колико је опет требао да уради. —■ У сваквом случају учитељ ће вазда налазити себи заклона и изговора своме небрежењу, а настава ће вечито рамати. Но не само што се овим начином крњп прави успех наставе, и што је неправедно, неудесно, а и теретно по учитеље, него они са оваком аспољном« радњом долазе врло често још у сукоб и омразу било са родитељима ђачким или са општинским, полицијским и другим властима. — А да је радња учитеља искључиво дужност обучавања деце, тога сукОба не би се никад десило. — Учитељ би свуда једнако омиљена личност била, разуме се у онолико у колико он одговара своме позиву, као наставник школски. С друге опет стране све што закон изрече, да се учитељу даје у пакнаду за његов труд, то треба да се и најтачније изврши. — Учини ли се каква ошипка или празнина ј овоме, учињен је у исто време и један корак назад у самој настави. Хоће ли држава да тражи потпуно извршење постојећег уговора између ње и учитеља , онда она прва има да до последње тачке изврши све своје уговорене обвезе према учител»у, па тек после то исто и од њега да тражи. Међу тим, код нас то иде са свим на други начин и изукрштано. — Законом се рецимо даје учитељу поред плате, још право на удобан стан — са две собе, кујном и подрумом, на уредан огрев, уредну послугу, осветљење, башту, потребан број намештаја, учила и т. д — а од тога видимо, да колико је год школа толико и обичаја : један учитељ има собу без подрума, други подрум без собе, један кујну без собе, други собу без кујне, један башту без авлије, други авлију без баште, — или један једну врсту учила, други другу, а често и никакву, један има и сувише књига за своје усавршавање, други нема скоро ни једне, једном деца уредно долазе у школу, другоме кад које хоће, један је учитељ над једним само разредом, други на сва четири, један има у својој школи преко 80 ђака, други нема ни 15 и т. д. Према овоме ко сад може сазнати право стање наставе, и оценити рад учитељев онакав, какав је у истини, а да се не огреши ни о учитеља ни о наставу ? ! Да би се све ово укратко изложило, ствар стоји овако : Основна школа обухвата две радње — радњу