Просветни гласник

677

наставе и радњу администрације школске. Хоће ли се да је основна школа на чврстом темељу утврћена, онда одредимо за сваку радњу засебно лице и јасно законом обележимо свакоме сва права и дужности, па обоје подједнако ујамчимо, и онда је ствар потпуно осигурана. За прву радњу имамо већ лице, а то је учитељ; за другу пак требало би овако уредити : Свака школска општина имала би одредити на годину дана извесно лице, које ће дужно бити редовно сваке недеље по један пут школу посетити, и том прпликом уверити се: о доласку ђака, стању зграде, потреби огрева, намештаја учила и т. т. па све што нађе да по закону недостаје, дужан је, било преко општипске или ма које власти, нибавити, кривца, ако га у чему буде, на одговор узети, и ствар у редовно стање довести. Оволико што се тиче поделе радње школске. Сад односно већег напретка и унапређења саме наставе имао би навести да би се она далеко усиешније развијала кад би се деци осим буквара и читанке све остале књиге узеле из шака, тако, да само учитељ има своје одређене научне књиге, а ђаци да уче по његовој настави. Да би се ово уредило морају се претходно све школске књиге из темеља прерадити и на далеко већем пространству нагшсати, тако, како би учитељ комотно могао из њих црпсти и деци предавати сав материјал ш^о се пропише и за нужно нађе. Овом уверењу дало ми је највише повода то, што сам ири прегледу основнпх школа у окр. чачанском свуда нашао, да су ђаци далеко бољи и коректнији успех показали баш из оних наука за које немају својих ручних књига, као што су познавање домо • вине и света, познавање човека, чување здравља, природне науке, историја светска, граматика и рачуница. А на против што је год која школска књига богатије написана са познатим впитањима« и »одговорима®, као црквена историја, катихизис, физички и математички земљопис, историја српска и т. д. ту је и најбољн учитељ тако рећи нехотично улетао у СФеру »механизма«, а то за то , што те књиге каквоћом своје израде и метода јако ограничавају учитеља у самосталној радњи његовој: док напротив из оних наука, где му је слободнији избор и кретање остављено, ту сам тек нашао чисту и потпуно правилну радњ> без икаква механизма. И заиста, вредном учитељу, са целим бројем свију нужних учила, само му је тешко своје ђаке научити добром читашу и писању, а све науке , то ће деца са далеко болзим разумевањем научити из уста, самога учитеља, него ли помоћу оваких књига, — па још ако би се о уреднијем доласку деце у школу и осталоме постарало онако како сам напред изложио. Гад би се тек видело јасно, колико је и како је који

учитељ радио, и не би више нужно било, да му се тражи вођење дневника свога рада — он би га и сам морао водити, па хтео не хтео. Прави дневник рада његовог , био би му успех његове деце —• и онда учитељ не би налазио више изговора својој нерадњи и небрежењу час у овој час у оној неприлици. Ако би се према овоме уредило стање наших основних школа и њена књижевност понравила, онда имам још да кажем, ка.^о би у том случају на писање »читанака« требало нарочиту пажњу обратити тако, да у њих уђе такав само материјил , који ће деци што веће и боље поуке давати : о чувању здравља, неговању болесника , лечењу обичних болести, чистоћи, уљудном понашању, домаћој економији, ратарству, сточарству, трговини, занатима, породици, општини, држави и њиховим уређењима и т. д. Оваке читанке биле би право скровиште за децу, јер би ова и после школе налазила у њима вазда извор свог вечног обучавања и образовања. Сви су учитељи водили : уписницу, прозивку, списак казни и инвентаре, а дневнпк предавања ни(е ни један имао. Једини изузетак у овоме, нашао сам само код учитеља јежевичке школе. — Он није водио ама баш ни једну књигу, осим нешто мало »уписнице«, али тако да и сам не зна, који су му нови ђаци, а који разреде понављају. — У инвентару књига нашао сам, да од 1873. г. ни једна није прибележена, а у књижници школској има близу 40 комада нових књига које је школа од те године добила. — За ствари пак у овој школи није никад никакав инвентар ни вођеи! Инвентаре су учитељи имали негде потврђене а негде непотврђене, и обично само на једном или два табака просте хартије вођени. Овако инвентиране ствари не значи ништа ; — зато част ми је изјавити г. министру, да би далеко боље и практичније било, кад би се за сваку школу набавила по два »укорена« инвентара — за књиге и ствари — од прилике оне величине и Форме, као што су им у иснице, па их потврдити и школи дати, с налогом да учитељ у случају премештаја свог дужан буде, и то у присуству стараоца школског, по инвентарима учитељу новом предати, и потписима својим утврдити, онако, како се то чини у средњим заводима. А још би боље и сигурније било, кад би и школска општина имала таке лепе инвентаре и у својој канцеларији, с тим да сваку ствар, коју ова, за школу набави, прво она у сво.ј инвентар прибележи, на учитељу на руковање пошље. 25, Јуна 1882. Ужице. надзорник 1лкола, ј1ив <љакови-ћ ј дир. ужичке реалке.л