Просветни гласник

679

МН раздикујемо пИсаве калиграфско (краснонисно), оД нисања читког и разговстног. Оно је нрво више вештина и само га нојединци разликују; Ово Друго т. ј. читко и разговетно писање јесте оншта аотреба и то се пиеање мора систематично изучити, и то даганим. поступним вежбањем у иравилном писању. Оно часова у нижој гимназијИ. гатО су носкекени „краснопису" негде се боље уногребо, а негде, где је предавачу на силу или по нужди натурен тај нредмет — часови су ти само за — злу вољу и наставника и ђака. У основној пак гаколи , где се већином први основи писања без системе и поступности уче учитељи сви негде неће, а негде не могу да увек доспеју да тачно прегледају ђачке прописе, и тако се од дана до дана ствара традиција у гаколи : да се иисати може како му драго! Искуство нотврђуЈе ово тврђење. Дужност је школе да се ова незгода, но могућству, поправи. Истина, много и околностк утичу на наставу у писању, као : средства, уредан пигаћи материјал и т. д. Али је недостатак био у једној вишој потреби, није имало упуства како да се писање у основној и средњој школи предаје. Облици наших тридесет слова јесу комбинација извесних кривих и правих црта. Научити постанак слова, сазнавајући њихове саставне делове, и умети их разликовати: то је кључ за изучавање иравилног иисања . Ово не осећа онај , који већ зна да пише; али почетник јако осећа. За то треба упуства. У намери овога мога сасгава, овог „упуства за изучавање писања у основној и средњој школи" јесте то: да се нашим учитељпма основних школа, као и учитељима „краснописа" у средњим школама даде једно гтално упуство, по коме ће они моћи е успехом предавати писање или „краснопис". Ја се надам да ће само резултат моћи оправдати употребљивост овог мог састава, који се доцније, према етеченом искуству наетавника, даје и боље попунити. I 0 писању у опште и како се учи Од каквеје користи писање, није нужно доказивати. Оно даје могућност раздвојеним друговима

Да деле своје бриге и радости, олакшава тугу раетанка, доноси радост и утеху заробљенику, упознаје и везује искреном дружбом и оне који се никад видели нису; па и самртник прибегава иисању да би предао потомству своју последњу жељу. ; Ови државни закони, сва позитивна уређења, која обезбеђтју лични и другатвени живот, добијају евоју иуноважну енагу тек онда кад се написмено изложе. Да није пиеања, ми не биемо -ништа знали из иеторије књижевности , а и друге науке биле би са свим непотпуне. Многи мисле да је тешко научити лено ниеати. То није истина, јер се све то може савладати и постићи, ако се за рока почне учити. Познато је, да успех у пиеању напредује упоредо са развијањем човечијег тела. Кад човек престане расти, успех се поступно прекраћује, и рукопис ее већипом стално утврђује. Познато је да се код деце, по њиховој урођеној (природној) вољи к свима физичким радовима, најпре почне развијати вољл к цртању; јер деца радо гаарају, изводећи неке кружиће , разноврсне линије , помоћу којих граде људе, животиње, куће и т. д. Тај посао раде с великом вољом, јер се при њему много не нанрежу, а међу тим нису заузети јога никаквим озбиљним радом. Врло је важно да ее у млађим годинама почне правилно писати; јер ако се у младости при правилном предавању писања може доћи без особитог труда до лепог рукописа, то га није лако усвојити у зрелом узрасту. Ко се у младости није постарао, или није марио, или га није учитељ умео упутити да правилно пише , тај може поправити свој рукопис доцније тек јаком вољом и примерним трудом. II Кад треба почети учити дете писању Најранији узраст од ког дете може почети црте повлачити, јесге 6-та година, а за ночетак писања 7-а година. Тада је и око дечије потпуно развијено. Почети пре не би требало за то, што сувише нежни прсти детета ниеу јога у стању држати перо доста тврдо. Но ако дете пре означеног рока покаже вољу и пажњу к повлачењу различних црта, онда треба