Просветни гласник

680

УПУСТВО ЗА ИЗУЧАВАЊЕ ПИСАЊА У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

пазити да око прж повлачењу тих црта испуњава сва правила. за која је правтиком доказано да су добра и неопходно дотребна, ако се жеди постићи добар резултат у писању. III Како треба седети за време писања Особиту_ пажњу треба обратити на то, да ученик седи ираво. За то је потребно да скамија (сто) и седиште (клупа) буду сразмерни његову узрасту (Једиште (клупа) треба да је тако близу стола да се сто готово додирује с крајем седишта; с тога треба даје вертикални део скамије толико издубљен, како би дете могло проћи да седне на клупу. Десна рука од лакта до шаке треба да лежи слободно на скамији. Лакат треба да прелази преко скамије за В нрета, а при писању да се непомиче за писменима, него да служи као ослонац, око кога ће се рука кретати. Десна рука при почетку писања треба да стоји право пред прсима. Десно и лево раме ири писању не сме бити једно више а друго ниже, него да буду у хоризонталној линији. Одстуиање од тог правила, или због незнања како треба држати руку за време писања, или због тога што скамија није удешена према узрасту детињем, од штетних је носледица ; можсмо видети много деце где им је десно или лево раме искривљено на једну или на другу страну. Еолико можемо видети и људи да имају ту ману! Свему је томе узрок оно пгго наведосмо. И тако школа може да осакати младеж, која са свим здрава у њу дође. •Један немачки лекар нашао је да је од 731 ученика, који су школу походили, било 218, код којих је кичмењача била нагнута на једну или другу страну, дакле нокренута са свог природног правца, а при том је између свих "218 било више девојчица. Лакат десне руке биће удаљен од тела на 4 прста. Део леве руке готово од лакта треба да лежи на скамији косо обрнут левој страни. Прсти леве руке треба да буду опружени и да придржавају пропис. Прси не смеју додиривати скамију; но треба да буду далеко од ње за 2 прста. Према скамије прси треба да стоје араво. Очи треба да су удаљене од артије с педља или за 80 сантиметара. Од рђавих последица може бити, ако се

очи близу артије држе или глава при писању сувише нагне. За то треба пазити да то не буде. Јер кад се на близу чита или пише , или ситне ствари разгледају често и дуго, сочиво у оку нема кад да се затегне мишићима, те осгане округло, и не може после да се растегне кад треба да се што на далеко гледа, те отуд после долази кратковидост. Но не само што то може причинити кратковидост , него и то кад се у очима накупи много крви. Ово бива кад се глава много нагнута држи, па крв сиђе у очи и другој крви смета да одилази. За то главу треба врло мало пропису нагнути. Крв још већма може силазити у очи, ако од каквог металног капка од лампе пада топлота на главу. За то је ннјбоље да капак на лампи буде од млечиог (белог) стакла или од артије. Светлост треба да је једнака и стална и да је обилата, да се може добро видети кад се пише. Светлост која варка и трепери, може највише да нашкоди очима. Светлост треба увек да долази с леве стране. Ноге детиње, које својом тежином утичу на цело тело, не смеју слободно висити, него морају имати какав ослонац. IV 0 писа&ем материјалу Да би се правилно развијао рукопис, а и писање ишло лако, треба имати добру артију и добра пера. Артија не треба да буде ни одвећ глатка ни одвећ храпава, перо не треба да буде ни одвећ тврдо ни одвећ меко. Има већ близу 50 год. од како се почело писати гвозденим перима место гушчијим. У прво време противили су се увођењу гвоздених пера ; но доцније, кад се израда њихова усавршила, почела су се свуда унотребљавати. Не гледајући на то, што је израда њихова дошла данас до савршенсгва, ипак се она не могу по гинкости мерити са добро зарезаним гушчијим перима. Особито се то опажа нри повлачењу црта озго доле. Еолико утиче тај недостатак гвоздених пера на још неправилан и непоуздан рукопис, особито код деце која почињу нисати , то ће бити познато сваком вештом учитељу. Осим тога велику сметњу чини руконису, ако родитељи дају деци гвоздена нера, која су унотребљавана ца бачена што нису са свим