Просветни гласник

УПУСТВО ЗА ИЗУЧА&ДЉЕ ИИСЛП.А У ОСНОВНИМ И СРЕДЊИМ ШКОЛАМА

681

добра. Према томе треба деци, а особито која почвњу пиеати, давати пера у кодико је могуће нова; јер је детиња рука и оиако неука и не може да држи перо чврсто и да елободно повлачи повлаке, а рђаво перо може са свим да поквари рукопис који би можда био леп. V Како треба, држати паро За време писања перо треба држ,н/ги са три прва прста десне руке. Та три прста морају бити ирилично опружена при држању лера, а никако не сиеју бити згрчеиа. Падац и велики нрст држаће неро тако, да они буду један ирема другом, т. ј да палац буде с леве а велики прсг с десне стране. Вру великог прста треба да буде врло мало исдод пера, како би се оно могло наслонити на његов нокат; а кажипрст да лежи с горње стране пера. Не треба стезати т ро међу палац и велики ирст: сва три прста треба држати у неколико право и слободно да не би сметали писању или кварили рукопис. Средњи дрст мора лежати на малом, а овај — мали дрст — лежати на артији; оба пак морају бити мало савијени под шаку. Мали ирет мора тако да лежи на артији, да би се могао кретати у сваком правцу. Ва то треба да лежи на артији само доњи део малог прста и то део дрвог чланка до нокта. Држаља треба да надвисује шаку; јер кад је не премашује, онда не може да ее наелони на њу, и дете, да би држало држаљу у руци, мора да згрчи прсте ; те се тако навикне да згрчене дрсте држи. И плајваз и дисаљка од камена треба да буду толико дугачки да шаку надмашују. Држаља треба да се наслања на шаку између далца и кажиирста , но да при том буде ближе кажипрсту. Амерички писац Еерстер у свом удуству за диеање саветује, да, кад дете не може да научи држати перо по дравилу, треба везати пантликом кажидрст и велики прст, а тако исто привезати и средњи и мали прст к шаци. Употребљавање тог начина Еерстер држи да није нужно за еваког ученика, него само онда кад нема другог дута,

VI На који начин треба развијати руку за пиеан>е Пре него тто се лочне ловлачење црта и писање, на-јдре треба десну руку извежбати у правилном кретању у три главна правца : кретању целе руке од плећа до гааке , кретању руке од лакта до шаке, и на лоелетку кретању ггалца, кажипрста и великог прста. Та три кретања ученик треба ло реду да учи. Ирема услеху ученика учитељ треба да прелази од једног кретања другом; и кад ученик научи нрва два- кретања , ирећи на лоследње , т. ј. на оно, које је лотребно за право писање. Еретање целе десне руке дочетак је свију вежбања. Дела рука дри том не сме имати другог ослонца осим врха малог прста, који, еавијен лод шаку, еамо додирује аовршину, до којој се пише, и то тако лако, да се може домаУг у еваком правцу кад то устреба. Поеле пеког времена, лрестаје се с вежбањем целе руке и лочиње ее кретање лакта и целе шаке. Доња страна десне шаке не треба да јако иритискује артију или таблу, него да их тако лако додирује, да не би сметала лакоћи кретања. Оамо средњи део руке од лакта до шаке треба да лежи на скамији, да не би својом тежином оптерећавао горњи део руке од ллећа до лакта; врх малог прста у том вежбању најглавнија је потпора целе руке. Ва оба кретања најбоље је вежбање кредом на табли. На нослетку кад буду сва та кретања тачно усвојена тако, да ученик помоћу њих може слободно и правилно новлачити све црте и цртати ева писмена, тада се лрестаје с кретањем руке од лакта до нтаке, а прелази се на кретање палца, кажипрста, великог лрста и целе шаке. То су последња кретања; у њима се усредсређују сва остала кретања и домоћу њих ученик добива лакост, брзину и слободу у нравилном цртању писмена. УИ ТПта треба почети писати Да би рука добила лакоет и елободу, треба најпре у првом кретању дати ученику да повдачи основне црте из којих се еастоје писмена. Те црте 86