Просветни гласник

682

треба научити иравилно и слободно цртати. Од тога како се ко научи цртати те црте зависиће правилност и леиота у писању писмена. Кад ученици науче правилно и лако повлачити црте, онда ће прећи на цртање малих слова, најпре оделито а после заједно. Еад се изучи правилно нацртати облик сваког малог писмена, тек онда треба ночети цртати велика писмена. То цртање великих и малих слова треба радити дотле, док ученик не запамти правнлан облик сваког слова. Док ученик не научи нравилан облик сваког слова, дотле му не треба дати да пише речи крупним словима, а још мање да брзо иише, јер док не буде са свим научио свако писмо, биће му слова у брзонису несавршена, неправилна и неразумљива. VIII 0 сразмери линија Почети учити децу писању треба међу 4 линије. Те четири линије треба да имају ову сразмеру: место, на коме се хоће да напише један ред, нодели се на 11 равних делова, па се повуче једна линија, испод ње друга тако, да између њих даљина износи 4 равна дела; носле се повуче трећа линија, која ће бити удаљена од друге на В равна дела, и четврта, далеко од треће за 4 дела. Дакле сразмера међу спољашњим и унутрашњим линијама, биће као: 4:3. IX 0 дебелим и танким цртама у писању. Састав, сразмера, правац и веза њихова 1. Свако је писање еасгављено од правих и савијених црта, које су дебеле или танке. 2. Дебеле црте које се зову основне, повлаче С'3 озго доле и перо у том случају ради целом ширином свог врха. Праве основне иовлаке на целом свом цродужењу свуд су једнике, округле су дебље на средини него на крајевима 3. Танке се црте свагда повлаче оздо горе, и иеро тада, при новлачењу, треба држати косо над артијом, а тако исто кад се две дебеле иовлаке еастављају. 4. То нравило треба имати на уму за то, што се често деша-вају на штампаним проиисима таке танке црте, да их пером није могуће извући, док се правац не промени.

5. Ова еу слова саетављена од дебелих и танких црта, а деле ее на мала и велика. Прва су у ситном иисању једнаке дужине и ширине, изузимајући: б, в, д. ђ, к, ј, р, у, ф и & и пишу се између две линије (између друге н треће); слова као: б, в, д, к, ј, р, у и & пишу ее између три линије, а само се слова ђ и ф пигау између четири линије. — Велика се пиемена готово сва пишу између три линије, осим Ф и У, која ее пишу између четири линије. 6. Нагиб слова не <;ме бити кећи од 64 1 / г , ни мањи од 56У 4 °. 7. Сразмера слова треба да је ова : ако су мала елова, која ее, изузимајући нека, нишу између две линије, 6 милиметара, то слово које се пшне између 3 линије треба да је дугачко 14 милиметара. 8. Ако је аисање ситно, дугачка слова, т. ј. она која се пишу између три линије, треба да еу мало дужа, него као што би то требало да буде према сразмери ири круннијем нисању. Нри том се треба обазирати и на укус. 9. Растојање дебелих црта једног слова, треба да износи висине малог слова , које се пише између две линије , а удаљење једног слова од другог, треба да је велико за целу висину малог слова. X 0 свези писмена Дебеле се иовлаке евагда везују међу собом танким. Ако је слово горе округло, онда се танка новлака ночиње готово нри врху елова, а тај је случај код о. Ако је слово доле округло, то ее црта оздо новлачи право ка средини црте идућег слова (а, е, с, и, у и т. д.). При том треба имати на уму, да се танка црта гшвуче једним нотезом пера. Треба везивати међу собом слова целе речи, за то што се мање троши времена, а и рукопис је равнији. То везивање бива на горе наведени начин, прелазећи од једног слова другом не нодижући пера. Но евуда се то не може чинити, јер не допушта облик неких слова. Та слова због тога чине изузетак. То су ова слова : а б, д, ж, о, с, ф, х, и, т и џ. МиХ. јзОРИСАВ(/БЕВИ"К,