Просветни гласник

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

683

НЕКОЛИКО ЖИВОТОПИСА ИЗ СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ

ЈА

ИхДАНА

ОД Р- У

БАВКИЋА

(НЖСТАВАК)

VI ВЕЛИКИ ЖУПАН СТЕВАН НЕМАЊА

1. Немања је био син српског жупана Завида, а ро1)бни брат »великославног кнеза (хумског) Мирослава«. 0 његовом оцу, Запиди, зна се само то : да су га »за време великих немира у Србији , Зети и Требињу« браћа прогнала у Дукљу (Зету) где му се, у селу Рибници (у данашњој Подгорици у Црној Гори), родио пајмлађи син Немања, и да се опет на скоро вра•гио у Расу, престоницу рашке жупаниЈе. Но како у месту где се Немања родио, не беше сеештеника и храмова иравославних, то га крсте католички свештеници по њином закону Вративши се пак натраг у Расу, отац га је, као дете поново крстио по православном обреду у цркви со. Петра и Павла. (То је било годину дана после рођења, 1111. године, а родио се је, око 1113. год. (Од то доба до данас има 768—4 година). Отац му, Завида, повратив се, дак^е у Расу — добио је део земље око Лима и њиме уиравл>ао, а отац његов, деда Немањин, био је пре велики жупан. После смрти очеве Немања и браћа му добили су на управу извесне крајеве, „као чланови великожупанске породице 11 . Примивши свој део Пемања почне Ј прављати мудро и праведно, на чему му браћа завидеше и непрестано нападаше на њега. Грчки цар, Манојло, чувши о ваљаности и смерности његовој и дошав једном приликом у Ниш, »зажели га видети и поручи му да дође. И Немања одмах оде. Цар га прими врло лепо, охрабри га и задиви се даровитости и мудрости његовој, па му, при растанку, одвоји од своје земље област Дубочицу (лесковачки крај) и поклони, говорећи : нека је навек твоја и твоје иородице после тебе , ни с ким у заједници, ни са мном, ни после мене са рођацима мојима.« 1 — Немања чим се врати из Ниша , подигне у Топлици , према утоку реке Косанице (у Куршумлији), манастир св. Вогородици. За тим га украси, улепша, дозове калуђере и смести их у храм, а старање над њим, повери својој жени Ани. 2 После тога почне зидати и други

' Примери књижевности и језика старога и српскословеискога. Саставио Ст. Новаковић стр. 165—166. 2 Тамо. Стр. 166. иочев од 13. реда.

(1168 — 1199) манастир. на истоме месту спроћу ушћа реке Вањске, посветивши га »Св. Николи*. Због ових грађевина Немања се омили не само код народа него и код свештеника, ондашњих најученијих и најуваженијих људи. Браћи нак његовој не буде то право, па дођу к њему док се још зидао храм св. Неколе, и протестују : »За што радиш ово не договоривши се с нама ?<* Немања им одговори : „Ми смо рођена браћа и пе треба да вас љути овај мој рад, ко.ји помоћу божијом почех и сврших. Ето, ј» ово учиних, па ако је добро, нека је мени, а ако је зло, опет мени нека буде зло. А ако је и вама по вољи да градите што на вашим деловима — градите, слободно, ја вам нећу ништа замерити.« Немањин одговор не буде по вољи браћи му и врате се натраг, а Немања, не обзирући се на њихову злобу, продужи и сретно доврши и другу грађевину, манастир св. Николе. После неког времена његова браћа, договоривши се са најстаријим братом, тадашњим великим жупаном рашким , дозову га к себи божем у госте, и затворе га у некакву камениту пећину, оковавши му и ноге и руке. Ну Немања се, неким чудним начииом, ослободи проклете пећине, оде у своју област, скупи војску и ударив на браћу победи их и постане великим жуааном. Проиитивање. 2. Његови ненријатељи пак, после тога, искупе се у Маћедонији, најме Грке, Турке и друге народе, упадну у Србију (Рашку) и улогоре се више данашње Митровице (турске). Ту се отпочне борба између њих и Немање који противнике тако потуче, да их је Ситница више подавила, но што их је од оружја погинуло. Удављених је било толико, »да се преко мртвих телеса у Ситници, као по суху, могло прелазити". Међу удављенима био је и један брат Немањин, без сумње, најстарији. За тим са браћом и Босанцима завојшти и на Зету, »отачаство и место рођења, праву дедину своју, угњетавану од рода грчког«. . . . »Тадашњи владар зетски, видећи да се Немањиној сили неће моћи одупрети , навезе се у Улцињу у лађу и 86«