Просветни гласник

652

РАСИИСИ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

РАСПИСИ МИНИСТРА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА

Свима окружниж начелствима и уирави вар. Београда и Мајдан-Пека По тачци 19. члана 1. закона о монополу Државне Штампарије за извесне сорте штампане хартије од 22. Јуна 188'?. год., само Државна Штампарпја сме да израђује прописе за школску потребу. Тај закоп ступио је у живот 1. ов. м. Државна Штампарија израдила је прописе за ученике и ученице основних школа и први такав промис са сликом Његовог Височанства, Престолонаследнмка Александра, пуштен је већ у саобраћај и може се до бити у свакој књижари. Сад је потребно да све полицијске власти обрате своју пајозбиљнију пажњу, да се само прописи израђени у Државној Штампарији продају за потребу за коју су намењени , како би се и закон остварити могао и постигло оно што се њиме хоће. Прописи израђени у Државној Штампарији бол>и су и израдом и квалитетом хартије и удеснпји су по педагошким прописима него сви други страни производи те врсте, који су већином производ саме шпекулације. Зато ће начелство препоручити нарочито учитељима да они сваком приликом, кад буде за то повода и потребе, упућују децу и њихове родитеље да за школску потребу купују свакад оне прописе, који су по одобрењу министарства израђени у Државној Штампарији. ПБр. 7090. 16. Септембра 1882. год. у Београду. Мииистар аросветс и ирквенчх аослова, рт. ј^ОВАКОВИК , С. р.

Свижа окружним начедствима и управи вар. Београда и Мајдан-Пека Дошло ми је до знања, да се неки учитељи основних школа не служе прописним књигама школским, које су штампане у Државној Штампарији о државном трошку, и које су нре тога надлежно прегледане и одобрене, већ препоручују деци да кунују некс књиге, које или нису биле на оцени пред Главним Просветним Саветом илп су биле па их је Главни Просветни Савет одбпо и које по томе нису ни од које школске власти прегледапе пи признате као школсва дела. Нека начелство иаволи обзнанити свима учитељима да они којн овако раде модлеже одговорности н

да у иапредак то пе смеју чинити , почем ће иа крају школске године мзасланици тражити оно што је распоредом за основне школе прописано и неће се примити иикакав изговор од стране учител^а којима су се деца учила из књига непрегледаних и неодобрених надлежиом влашћу. Само књиге на којима је написано да су издање Државне Штамиарије смеју се у школи употребљавати. Изузетак од овога може следовати само по нарочатом одобрењу министра просвете и црквених послова. ПБр. 7286. 20. Септембра 1882. у Београду. Миннсглр иросвете и црквених аослови, р-Г. ЈЧовдкови-к, с. р.

Начелствима округа: крајинског, црноречког, кважевачког, алексиначког, нишког, пиротског^ врањског и топличког Приметило се у школама источне Србије, где влада друкчији акценат у говору и нешто од књижевног језика различит дијалекат , да се не обраћа довољна пажња на правилност српског говора и на многе гране наставе пз тог предмета, као на : читање , писање, приповедање, декламовање и др. Ово се опазило не само у школама слабијих наставника, него и код оних који су из шко.:а у којима с-у се учили изнели бољу научну и стручну спрему. Снабдевени већим знањем и примљивији за неке гране наука, они, не водећи рачуна о ономе што је у крајевима где раде најпотребније, прелазе ие само све гране наставних предмета који су министарским распоредом прописани, него се — нарочито у облаети ориродних наука — пружају и преко граница распоредом и задаћом основне школе дозвољепих. Противу тога не би сс им ло нишга, кад би наша основна школа била потпунија, а нарочито кад сс не би губила VIз вида главна задаћа основне наставе, која, према особитим приликама наше земље, има удвојену своју важност у школама источних крајева. Позната је ствар у педагошком свету, да настави из матерљег језика принада прво место међу свима наставним предметима. То угледно место матсрн.и језпк пе заузима само по својој научној вредности, него исто тако и по својем великом значају у пародном животу и у народпој образованоети. Куд п камо је по томе већа потреба за нас, да матерњим језиком