Просветни гласник
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ
653
негујемо белеге и спољне изразе народне целине и јединства , које треба да се једноликошћу говора и писма по свима пределима оживотворе. За то је и народној српској школи прва дужност, да покаже како дубоко појима и тачно испуњава своју задаћу, која се у глаппоме овде своди на то , да школа поради како би временом сви крајеви народа или барем, за први мах, сви школовани људи говорили једним, правилним и обрађеним језиком и да се кроза школу постигне народно јединство у погледу језика. 0 обзиром на то , погрешио је да се оно што је по задатку школе у другој линији ставља у прву линију, Према томе сваки је наставник дужан да уложи свој труд око онога што је главна задаћа основне школе, а то је: читање и писање (са свима својим гранама) и рачун. У (фајевима источне Орбије, где постоје толике тешкоће да се деца која походе школу одвикну од погрешнога и неправплнога меснога говора и навикну на чнсто и правилно изговарање и на коректан говор, неће бити никаква погрешка, ако се иа матерњи језик, поред рачунске струке, обрати највећа, најозбиљнија, непрекидна и свесрдна пажња од
стране наставника. Који у том погледу уради све што треба и што се овим расписом препоручује, има права на особито призрење, ако из осталих наставних предмета не савлада у сваком разреду све што је извесним распоредом за основне школе прописано. Ово ће се имати на уму, кад се буду на крају школске године изашиљали надзорници да оцене рад и уснех учитељев у основној школи; само и овде не треба да се заборавља да смисао овог расписа није таЈ, као да се њиме хоће учитељи у источним крајевима да ослобођавају од предавпња осталих наставних предмета. Начелство ће од овог расписа разаслати по једап комад свакој школи у округу, како би учптељи који ово ,;о сада нису имали на уму благовремено прионули око онога што је у настави из матерњег језика било до сада занемарено у њиховој школи. ПБр. 7454. 23. Септембра 1882. Београд. Министар аросвете и црквсних аослова, Јл\ ј^ОВАКОВИЋ, С. р.
Записник Главног Просветног Савета
САСТАНАК СХХ1У 2. Сеатембрв 1882. у Београду. Били су: нредседник Д. Нешић; нотпредседник Ј. Пецић; редовни чланови: Љ. Клерић, др. В. Бакић, М. Зечевић, ММиловук, Драг. Јовановић, др. Лаза СтеФановић; ванредни чланови : Св. Вуловић, Јован Ђорђевић и П. Никетић. I Чита се записник 123. састанка који Савет прима. II Министар просвете и црквених послова писмима својпм од ЈЗ., 2 5. и 16. Августа ПБр. 5999, 60(>9 и 6116 спроводи савету молбенице и сведочанства Боже Прокића, Цветка Петковпћа и Павла Аршинова, који се моле за предаваче у средњим школама. Пошто је Главни Просветни Савет разгледао послате сведоџбе, одлучио је: Да г. Божа Прокић има одличну, г. Цветко Петковић врло добру квалиФикацију за наставника у средњим школама , а сведочанство г. Павла Аршинова да прегледају М. Миловук и Јов. Ђорђевић па да на идућем састанку реФерују о томс. III Министар нросвете и цркв. гослова пнсмом од 1. Сентембра ПБр. 6360 по ново шаље Савету на нре-
глед и оцену сведочанстЕа г. Антонија Јакше, којп је молио да му се сведочанства још једном прегледају, налазећи да има квалификацију за предавача у средњим школама. Савет је прегледао још једном сведочанства г. Јакшина и одлучио је : да г. Јакша не може бпти постављен са предавача у средњим школама, докле не положи државни испит на страни за који се већ јавио и за који му је и рок одређен, јер на Факултету није никакав испит полагао. IV Министар просвете и цркв. послова' писмом од 26 Августа ПБр. 6101 спроводи Савету поправљену ра чуницу од Михаила Михаиловића, проФесора. Пошто је Просветни Савет пашао да је г. Михаило већ поиравио све погрешке у своме делу по примедбама реФерената, у колико их је требао усвојити, одлучио је: да се рачуница од Михаила Михаиловића може примити као школска књига за I разр. нижих гимиа зија и реалака, јер је израђепа сагласно прописаном програму ; да се писцу у име хонорара за сва издања од сад па за пет година изда по 60 дин. од штампана табака, рачунећи 10 штампаних табака ; даљс, да се од пиеца откупе свп штампани егземплари колико год он има рачунећи по 60 дин. п. комад.