Просветни гласник

700 извештаји д1коаских надзог

Од свију похођеиих школа било је: са 110 4 разреда .... 4 школе са 16 раз. „ „ 3 , .... 29 гакола „ 87 „ » т » .... 8 „ „ 10 „ „ „1 „ .... 12 . . 12 . 1) П "ћ .... Ј-1-1 *, - а.1-1 Свега 58 школе са 131 раз. Општи резудтат рада и успеха у нохођеним школама констатованога датим оценама износи око З 1 /,, дакле је у средњу руку више него добар. У 53 шкоде, у којима је радидо 35 учитеља и 18 учитељида, оценио сам наставнике овако: Као одличне 4-рицу (од љих 1 учитељицу), Као врло дорбе 23-јицу (. „8 учитељица), Као добре 16-рицу ( „ „6 „ ), и Као слабе 10-рицу ( „ „ 3 „ ), У прилогу под А.) част ми је у понизности доставити Вам „главни саисак свију основних шнола у окр. крајинском у коме сам у облику статистичких по.датака побележио верно све како оно што ми је .вашим упутством нрепоручено, тако и оно што сам и сам сматрао за нужно да прибележим, и што може статистичару згодно послужити као грађа за познавање свију прилика, у којима се осиовна школа у оном крају налазила у минулој шк. години. Са тим прилогом исцрпао сам прву половину мога извештаја. Прелазећи после овога на другу половину свога извештаја, говорићу у њему: I 0 наставп у опште У већини школа које походих настава је у главноме добра, наставници су се с мањим изузетком кретали у границама наставнога плана и распореда од 17. Септембра 1871 год. прешав из сваког наставног предмета све што је прописано поменутим распоредом. Где који наставници разрадили су сав наставни материјал тако изврсно, да њихови ученици потпуно и свесно могу као сигурном својином својом да располажу знањем, што су га од њих добили у свима предметима. Њима на близу по корисним резултатима свога рада стоје готово сви они наставници, који су оцењени као врло добри. Колико се пријатељ школин може радовати овако лепим резултатима, још више има узрока да жали ону децу, која су имала несрећу да их настављају они нерадници или незналице, у коло којих долазе они који су оцењени као слаби у свему, и међу којима има их којима је школа и рад у њој споредна, а сваки други иосао преча брига. Остали који стоје по средини и који су оцењени као добри могли би се згодно поделити на!две групе. У прву долазе наставници који су и довољно вредни и снремни, који воле рад и у бољим приликама а по

;а о основним школама

времену . могу постати добри радници, — а у другу долазе они који су за невољу добри, јер нису лоши, који раде но неком утврђеном шаблону, слабо марећи за свој сонствени развигак, и они, који би но својој спреми могли боље да раде али просто неће. II 0 методу у онште Полазећи са гледишта: какав учитељ, каква слрема и воља за рад — онакав н метод, — у опште могу да речем да је и метод у предавању наставних предмета код добре половине паставника добар, код наставника одличних и гдекојих врло добрих и угледан. Не могући због краткоће времена, за писање извештаја и огромног свог званичног посла да|се упуштам детаљно у анализу метода свију наставних предмета и за сваку школу посебно говорићу овде поглавито о резултатима који су у опште постигнути из појединих предмета дајући иревагу српском језику. A.) Из сриског језик а читање у већини школа, где су чисто српска деца, пде доста тачно, — деца разумеју што читају и могу својим речима да искажу оно што су читала ; но и читање а још више објашњавање чнтанога иде много тегке код деце, којима срнски језик није матерњи језик (изузев школе радујевачку, мокрањску и рудно-гдавску које су и са Влашчађу постигле оно што се уз ваљан метод да постићи). Али општа мана готово у свима школама при читању та је, што се на технику читања не обраћа довољна пажња , јер су ретке школе где ученици лепо — естетички — читају. Са граматнчком анализом иде много боље, нарочито код вредних насгавника и који сами добро владају. језиком. Тако исто и са писањем, у коме је онет у већини школа јаче заступљена естетика а мање закони правописа. Да се у српском језику посшгне бољи успех, нарочито у местима одсрбљенима, треба завести 1 приправни разред, где би се деца вежбала само говору усменом и мало нешто читању и писању, па тако спремна да стуне у први разред; даље да се у таква места никако не шаљу млади људи или девојке, него зрели и одлични (при том жењени) наставници ; да се за старије разреде напише лако разумљива ручна књига за језик — граматика — нодешена према ручним књигама за језик у средњим школама, нарочито у терминима и да се нрецизно одреди шта се и колико из језика мора да пређе. B.) у рачуну успех је готово у већини школа бољи него у српском језику. Ово нарочито важи за усмено рачунање у коме су деца у понекој школи показала изванредне напретке, нарочито у школама где су учитељи одличнији питомци учитељске школе. Но писмено рачунање не стоји по каквоћи ученичког знања у сразмера према усменоме комеје готово свуда поклањана већа пажња.