Просветни гласник

извештаји школских н адзо р ника 0 основним шко дама

В.) Из народне историје нису све иартије подједнако разрађиване. У већини шкода обраћена је већма иажња на иериоду Неманићску и оба устанка, разуме се на штету осталих дедова. Мадо је наставника, који су овај предмет—нарочпто новију пс.торију — нредавади у свези са геогра#ијом Србије. Где је тога бидо н. пр. у радујевачкој мушкој шкоди, тамо је успех у оба предмета изврстан. Иначе и то се учи и предаје по швесном рецепту. Г.) У јестастШници је уз припомоћ учида већим дедом повољан успех, који би могао бити дадеко бољи кад би деца имала подесну ручну књигу, јер је то предмет који и учи и забавља. Остади предмети обрађивани су негде боље негде дошије, што је увек зависидо од боље иди дошије спреме наставникове, од његове веће иди ман>е заузимљивости; но у гдавноме настава и метод у њима у већини шкода задовољавају. III Опште напомене Остадо ми је да Вас, Госнодине Министре, известим о незгодама са којима се већина шкода у ономе крају имада да бори и које су јој у многоме отежавале напредовање. Као тегобу првога реда помињем неуредно додажење деце у довољно шкода. Податке о томе нзволећете видети у „Гдавном спиеку- под А.), где је од 2191 ученика, који су школу отпочеди, било на нспиту тек 1664, — дакле читава '/ 4 мање. Из дневних учитељских нрозивака увидео сам, како су где који ученици — и то још од бољих — чинили сидне изостанке -Ц не долазећи но 80—50 до 100 дана у школу. У друге тако исто важне незго/е по напредак школски долази ове : 1). Општинске влаети у надмашној већини врдо овдашно врше наређење § 6. Закона о основннм школама. 2). У где којим општинама одбор с кметовима даке руке и са свим самовдасно отпуштају децу нз шкоде цравдајући то ннштавнпм раздозима, п ретко кад коме одговарајући за своје противзаконе ностунке, као нпр. у Горњанима, Втровцу, Грабовици и Вед. Врбици, — иа и кад су се дотични наставници већој вдасти жалили на такве постуике, (а о жадбама уверавао се из експедиционих књига, које је већина учитеља водида), — ретко су се кад номогди. 3). Често мењање кметова у течају године чини те надзорпик ири прегдед\- школа никад, или врло ретко, има придике да се види с оним кметом, нод којим је извршен какав нротивзакони акт на штету шкоде, а објашњење с оним што је нред њиме — ако још хоће да буде при испиту — не вреди му нншта, јер он врло

701

равнодушно веди да не зна шта је онај нре њега радио; 4). Надзорне вдастп у доста прилика, оптерећене другим разноврсним посдовима, п немајући нарочитог реФерента за школу, нису свуда могле, прн најбољој вољи. , а иомогну потребе и откдоне незгоде школине у онодикој мери, кодико важност саме ствари захтева ; 5). Па п раздор између учптеља и општинских преставника иди између учитеља и старатеља или иојединих грађана — које су појаве довољно честе као у Салашу, Сиколу, Вед. Јасикови, Кобишници, Јасеници и т. д. — узрок су неуредним долажењу деце у школу; најзад 6). у где којим школама (као у Вел. Јасикови) многом изостајању дечијем, поред осталог, крив је п сам иаставник тиме, што често, нанушта шкоду и тумара ван места своје дужности, дајући рђав угдед својим ученнцима. Да се свима овим незгодама на пут стане и нашој народној школи створе чвршћи основи за њено напредовање, треба у интересу наставе и виших цељи, које се школом имају поегићи, по моме скромном мишљењу ово уредити: а.) одреднти већу меру казни за оне онштинске часнике који немарно врше законска наређења о основним школама н наредити да ту казну издржи сам дотични часник, који је крив, а не дозволити да цедо седо прирезом нлаћа глобе кривих општписких старешина као што јебио сдучај у Буковчн, где су кметову глобу - на коју је њих и криве општинске претставнике надзорна вдаст.за неприлике школи чињене осудила — разрезади по иристанку збора на цело село, па кривци ни осетили нису казну; б.) Казнити на.јстрожије оне кметове и одборнике, који противно закону самовласно отпуштају уписану децу из шкоде; в.) 0,'редити већу меру новчане казни за оне родитеље који децу намерно задржавају од школе п без крајње потребе. Новац отуд добијен да се предаје државној каси за главни фонд школски и општинским властима ставити у дужност да надзорну власт редовно сваког месеца извештавају о долажењу деце у школу; најзад. I'.) увести озбиљнији и непосредан надзор над школама, а док се то не оствари, дати више могућности надзорним властима да опе свој надзор брижљивије могу да врше. Одредбе чданова 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9, 10, и 11 Вашега датог ми уцутства старао сам се да извршим најбрижљивије и најсавесније. Тако испите сам у свакој школи /ржао у присуству онштинских повереника; учитељи су већином сами пропитивади своје ученике а ја сам у свакој школи и из сваког наставног цред-