Просветни гласник

704

ИЗВЕШТАЈИ ШЕОДСКИХ НАДЗОРНИКА 0 ОСНОВНИМ ШКОДАМА

нена за то. Но ја се надам, да ће многа г. г. учитељи, који дневнике не воде, из овогодишњег прегдеда шкода и сами увидети, да је за њих много корисније да днепник радова од сад уредно воде. Захваљујући вам, госнодине миннстре, на датом ми новерењу, усуђујем се назвати се 10. Јуда 1882. год. у Смедереву. ВАШ НАЈ11ОНИЗНПЈП, ЈА. уДдви^ови-Ћ., ОВОГОД. ИЗАСЛАНИК ЗА ОКР. СМЕДЕРЕВСКИ.®

XIV ИЗВЕШТД Ј г. Д. Алексијевика, директора, о осковним школама у округу ииротском „ Госаодину Мпнистру иросвете и цркв.. иослова По писму и унуству Вашем од 10. Маја ове год. Бр. 2757., ја сам нрегдедао основне школе од 26. Маја до 16. Јуна у округу а до 28. и у вароши Пироту, Ја сам у I делу извештаја обележио само неке школске зграде као рђаве, међу тим, ни једна не одговара ни из далека прописним нравилима. Све су дакде рђаве, а најгоре : стрижевачка, смрданска, сопотска, суводолска и костурска; а још горе: бело-паланачке и ниротске, јер немају ни оно што имају сеоске — чиста ваздуха. Средње и које би још коју годину служиле јесу: стаиичењска, темска, већанска, I одељење I разреда у Б. Паланди, стрелачка, суковска, дојкиначка и ниротска код „срушене џамије" и нове цркве, а као најбоље међу рђавима: бартабериловачка, шпајска, боњинска, студенска и расничка која је доста висока, светда, тврда и нространа; само да није поред друма и да се потроши колико треба за патосе и мање оправке, одговарала би потпуно нроцису. Има још једна у срезу белопаланачком, у Мокри. Мокрањди су ме с нута свратили да им прегледам школу. Она је нова, од најбољих у округу и ирилично намештена, само очекују и моле да им госнодин министар ношље учитеља. Треба им племениту тежњу задовољити па ма бидо и на штету Стрижевчана, који неће ни да ирепокрију школу у злој намери да им се школа затвори. Према оваком стању школских зграда, које су махом све у црквеној норти а постале од оправљених клисарница — шта треба радити? Треба ли их позатваратн? Без крајних узрока не! Прво стога не, што се то не слаже са срнском мисијом и мишљу у овим крајевима; а и с тога, што и најгора школа боља је и од најбоље сеоске куће какве су у овом округу.

Видећи стање школских зграда п соба у којима ђаци станују п хране се свако из своје торбице окорелим хлебом, ја сам све учитеље питао о ђачком здрављу, на ми само стрнжевачки рече да су зимус деца боловала од малих богиња, и нико више. За тим, села као Стрижевац, Темску и нека у нишевачком срезу око Пирота, не плаши много претња да ће им се школе позатварати сматрајући школовање као војачење, или још горе, као кулучење; они једва чекају да то једном буде. Пстина, срезови белопаданачки и височки чине похвалан изузетак у томе али никуд а и никад у овоме округу неће се подићи школе по пронису, докде је год грађење школа остављено бризи и иницијативи оиштинској. Ево једне епизоде као доказ томе: Дојкинци, то је крајње село у Високу. Еад сам тамо држао исгшт, дошло је у школу н мушко и женско све у празничном оделу — дивно и замислити! Оближње нак село Брлог ни мање ни частољубивије. Саградившн красну црквицу, село се подухвата да гради и школу; тешко сносећи што морају својих 20 ђака шиљати у дојкиначку школу. Брложани већ кришом набављају грађу за школу, како бн отели 100 дојкиначких ђака. Дојкинчани са своје стране у племенитој бризи питају ме шта да раде и како да доскоче енергичним суседима. — Зидајте одмах школу, одговорих. — Па како ћемо, одговорпше, кад нам нико не заповеда нитн нас научи ?... Види се, да људи немају појма о делокругу општинских власти, не знају како то иде и коме да се обрате; нросто не умеју што но кажемо, наћи се, узети иницијативу у подобном послу. Само мало бодрости, мало иницијативе са стране држ. власти, па бн се у Високу н. пр. за годину једну подигле три красне школе: у Дојкинцима или Брдогу, у Рсавцима и Ржанп. До оваког су закључка дошли и овога су мњења и свештеници. и кметовн, и учитељи и многи сељани с којима сам се разговарао обилазећи школе икоји размишљају О школи: држава да подиже школе о трошку школске оиштине, као што диже окружне суднице и т. д. о трошку окружном. Тако исто мучно ће се школе снабдети н са наставним срествима, ако се то и даље остави небрижљивој бризи и туторству школских тутора који махом немају ни нојма о школи. Није ретко чути да тутор, одан своме нриватном раду и изабран преко воље му, није никад ноходио школу. Ал н како ће празних шака, а о установљењу школских Фондова овамо нико и не мисли а камо ли да их има? Ја сам у приложеним извештају назначио, пгго неке школе немају, али што се за једну каже, то вреди за све — ниједна није наставним срествима снабдевена. Узалуд је што ће се знати шта поименице којој школи треба, кад се такође