Просветни гласник

705

89

унапред зна да ће то остати на артији као лане и као иреклане. Кад сам кога учитеља запитао : која су му учила још нотребна ? Она, одговарао ми сваки стереотинно, која будем измо.шо и искамчио од оиштине. Ошптина се са своје стране правда обично сиротињом а највише тнме, што не знају где се таке ствари продају и пошто се могу купити. Врло умесно! •1ер окружни књижарп водећи споредно кви-жарску радау, често немају и што, тако рећи, бесплатно добијају од државне штамнарије, а о другим набавкама за школу камо да хоће и да чују. Из овог се узрока и не врше министарски расписи о набавци наставних срестава, намештаја и т. д. и ако су и општини и учигељима врло добро познати, премда их учитељи не заводе у засебан протокол. Ио, да би се ма коликО одужио и тој дужности, онет ћу напоменути да школе: темска, студенска и дојкиначка имају таблицу метарских мера, карте Србије и Европе, рачунаљку и Шрајберове слике. У Б. Паланци има и глобус а у Пироту два, али све то није доста за 5 учитеља у Б. Паланци а 13 у Пироту. Остале школе имају само рачунаљке. У осталом, ја сам препоручио најстрожије и учптељима и туторима све што се па кога односи односно набавака школских, али би тек ноуздано било, кад би то ишло овим путем: Учитељ да преда списак учила која му недостају начелству, начелство преко среске властп да покупи новац од општина а министарство просвете да пх набавља н шаље преко начелства школама. Од намештаја све школе имају : нотребне скамије (које су по селима удаљенијим од вароши здраво неотесане, јер су секиром теСане), један сто, две трп столице, таблу и Фуруну од плеха. Станичењска и темска школа имају п по орман. Библиотеке су још оскудније, јер од 20—40 књига које свака школа има ни једна није за ђака а једва две три зајучитеља, па се за то и слаба брига обраћа на очување њпхово. 0 настави може се са задовољством рећн да се сваки који се назвао учитељем, данас клони механизма, наравно сваки ирема својој снреми н способности. Учитељ из учитељске школе већином, самоук с мањим, а богослов с најмањим успехом. Узрок пак да се самоуци учитељи крећу слободније од закованнх и укочених богослова лежи, мислим, у томе, што првп мора само да учи а други и да одучава којекакве неиодесности. Еаки је ко био, показује га оцена у приложеном извештају. Једино се још нису отресле механизма историја и хриш&анска наука из које се ипак полаже труд да изведе морална поука. Гимнастика, земљоиис турске царевпне и метарске мере нису се свуд иредавале за то што није било дотичне карте ни модела. Певање се но селима као предаје, а тек по који учи-

! тељ и у вароши, алн тако да је права пародија и то што и сами учитељи не знају певаље. Да се ириродне науке предају опширније смета нагомиланост нредмета у дотичном разреду. У опште се нредмети крећу у обиму нрописаног плана наставног, осим сриског језика и рачуна којп га нремашују у три разреда, а у IV се прости разломци и не нредају. У српском језику замерио сам што се не употребљавају називи по најновијој граматици за гимназије а у рачуну то и још што се не прави разлика између задатака усменог и нисменог рачунања. Велики је напредак ноетигну т свуда у оиште, алп онет већи по селнма у чпстоћи у цравилности говора. Писање је и сувише ружно код учитеља из учптељске школе, па п код њихових ђака> али најнравилније ; на нротив код слабијих учитеља и ђака, лепше а код старих најлепше али погрешно, Погрешке као: бијо, Школа, не иисмен ит.д. довољан су доказ да ти учитељи и оно што напишу правилно' нанишу га пре сдучајно и из навике, него ли свесно и са знањем. У осгалом, за писање треба набавити прегледалице да ђаци не преписују читанке без калиграФских црта и да се не морају угледати једино на учитељев рукопис. Ручни рад у девојачким школама, као новост овде, јако напредује, али више и луксузном но у потребном правцу. Дисциилина и васиитање боље је по селима но у вароншма из јаенога узрока, што сеоеко дете, кротко и послушнопосеби, није истина васпитано мајком али је природно, док је варошко безобразно, изопачено. Али док породица и речју и делом и сваким поступком и кораком ваздан одмаже школи и паралише учитељу рад у томе, све дотле не сме се кривитп ни један наставник за то. Послугу ио варошким школама врше свакојаки а по селима скромни људи из села којима се плаћа само 12—20 динара месечно, те не могући се лебом изранити, често се мењају а школе остају без послуге. 0 чистоћи се не може изрећи суд, каква је била преко године по овој коју изасланик затекне, кад се зна и дан и сат његова доласка. ПосеИивање школе више је него неуредно. Педесет (50 дана) изостанака то је нешто најобичније у прозивницима ђачким, на учитељ обраћа пажњу изасланикову на оне који су 100 дана изостали. Из тог узрока понављају читави разреди (у Сопоту и Темској само по 3 ђака има новнх) и стајуна пут приновљавању друге деце које готово у свакој школској онштиш! има толико да се могу образовати и споредни разреди. У школама бартабериловачкој, стрелачкој и студенској уче се и девојчице (6). Никуд нисам наишао на случај да је који ђак ма ког разреда исписан, удаљен од испита или неуписан учитељевом кривицом, осим ако узмемо да је право да један учитељ држи три разре^а са сто и више ђака приновљених и оних