Просветни гласник

706

којв повторавају и који су махом свуда слабији ђаци од приновљених. Учитељи у погледу изостанака ђачких вршили су своју дужност,- кад им ђаци недолазе, онп обично пишу кмету или среској власти која строго наложи кмету да доведе ђаке у школу. Пошто се ово понови некодико пута, кмет на послетку зађе да тражи родитеље који обично сакрију децу па зачуђено кажу да они мисле да су им деца у школи. Док се овај поступак изврши, протече читав месец и напослетку кмет или родител, плати динар-два казне а обојица би волела да свако 15 дана плате ову казну него да се отргну и један сат од својих пољских радова. Среске се пак власти туже да је закона казна за горњи случај здраво неосетна, па за то родитељи на неколико дана после казне и опет зауставе децу од школе. Сви учитељи без разлике жалили су ми се и на општине што не набављају школи и преко половине родитеља што не набављају деци потребних срестава. Огревом су све биле добро слабдевене. Оваке жалбе учитељи изусте опрезно, јер се боје замерака и свађа са онштином.

Сва се архива и администрација састоји из- уииснице и иротвнице. До душе, двоје троје учитеља поднело ми и дневнике рада ; а казнене протоколе и спискове намештаја и књига и учила уједно сви осем у ГГироту, али се очеви .но види да је све то снремљено на брзу руку за ревиаора. Из тих спискова не види се ни кад је шта добивено, ни од кога, ни шта ни колико је од нретходника нримљено. Кажу, да то не врше што немају Формулара штампаних једно, а друго што је дангубно на чак и излишно односно дневника рада и казненог протокола. Оволико сам нашао за нужно да известим госнодина министра о стању у овом округу, знајући, да је темељно преустројство основних школа и њене литературе на прагу. Дубоко захваљујући господину Министру на поверењу, јесам 10. .Тула 1882. год. у Пироту. НАЈПОНИЗНИЈИ А. ДхЛЕКСИЈЕВИЋ."

ЧЕШНО СВЕУЧИЛИШТЕ

I Велика гакола у Прагу, (названа а1та е! ап1;јди1881та та^ег), славан споменик владавине великог краља Еарла IV и споменик некадашње величине краљевине чешке, ове је године тако битно цромењена, да сам тај шакат, због преважних носледица које се логично одатле развити морају, заслужује дубљег ироматрања. Отац отачаства, („ра1ег раћ'1ае в ) — тако је назват чешки краљ Еарло IV — у исто доба и немачки цар — умео је ценити велики значај знања и наука, јер је и сам био васпитан на париском универзитету и зажелео да у својој краљевини оенује таке велике школе , као што тада костојаху само у Бољони, Паризу и Оксшорду. За то се обрати тадањем иани Елименту ^1-том и добије од њега потребну велику „булу" 26. Јануара 1317- Многима ће од наших читалаца изгледати доста чудновато : што се краљ и цар обраћа у таком послу прво иапи и моли га за дозволу. Али тако се онда мислило у целој Европи , нити се без таковог нарочитог саизволења напиног зтгло и замислити, да велика

школа може нравно бити установљена. Поред тога није било никаке гарантије, да би ма која друга велика школа или духовна власт иризнала академичке чланове добивене на такој великој школи, и тако магистри и доктори те вел. школе не би били нигде за таке признати. Папа у својој були наводи као побуде штоје дао своје одобрење и решење ово: „да у славној краљевини чешкој, и на далеко и на широко, нема никаке вел. школе; да је у Прагу седиште архијереја, и да је тако сретног положаја, јер је у средини краљевине; да је то место по здравље пробитачно и да ту и онако са свију страна много света долази. Златни Праг добија са свију крајева света, водом и суви.у, многатво добре и јевтине хране. Осим тога чешка је земља добро обделана и богата — свакојаким производима. И тако Праг, но свом природном положају, добра је тачка и згодно место за подизање вел. школе". Даље се још вели: „да се чешка земља одликује чистотом хришћанске вере; њени су становници увек били добри и иобожии хришћани; за то је он — напа