Просветни гласник

89*

ЧЕШКО СВЕУЧИЛИтТЕ

707

— одавна желео: да делом засведочи своју наклоност и евоју љубав према народу и краљу, па за то се у краљевини, која је по божијој милости пуна ваљаних и побожних људи, и у свему родна и обмата, установљава и подиже извор наука и знања, који да Вог да да буде тако неисцрпљив, као гато су чувени рудници чегаки неисцрпљиви златом и среброж; нека п ова установа непрекидно даје људе здрава разума, украшене свима особинама ваљаних карактера; нека се разнолике грапе наука непрекидно развијају; нек се јављају научњаци у евима тим струкама на славу и понос чешке краљевине!" Из наведених побуда и узевпш у обзир пријатност и лепоту тога места, не само за напредак становника те славне краљевине, но и е погледом на целу околину. пошто се са целог севера, далеко с истока и запада стичу у Влатном Прагу мњ гобројни народи, одобрава напа , да се у Златном Прагу оснује универзитет наука са свима шакултетииа. Уједно наређује, да учитељи и ученици тих вел. школа учеетвују у свима правима и повластицама, како би сваки ученик, чим у дотичном Факултету пропиеане строге испите положи, добио право учења (ИсепИагп с1осепсИ) и академички чин магистра, а овај чин има ее свуда, у свима земљама, гдегод хришћани станују, поштовати од стране свију других универзитета, којима би се нови магистар обратио. На послетку наименова папа прашког архијереја и митрополита за канцелара университета и за свога „рођеног легата" (1е^аћ18 пак18). Осим буле папине, требало је да се добије и писмо цара немачкога , као и саизволење чепше народне екупштине. По томе је Еарло, као немачки цар, 7. Марта 1348. године издао „Златнубулу", којом се оснива велика школа у Златном Прагу. Та повеља почиње овако : „Међу жељама срца мога налази се и та: да моја лепа и мила краљевина, која се поноеи плодношћу, изобиљем природних производа и мноштвом мудрих и племенитих људи, добије и извор наука и знања, како верни моји поданици не би били принуђени да нуТ УЈУ У т 5 7 ђ е земље и да ван свог милог отачаства траже извор наука ; но да им спремим богато поетављену трпезу, накићену најлепшим илодовима

знања, како би се сваки на свом нахођењу и својој еклоности могао корисгити том лепом воћком, која непрестано доноси рода на свом живом дрвету наука, знања и уметносги; како би наука и знање блЈготворно подејствовали на сваког појединог, те га уздигле и облагородиле; и на поелетку да амо долазе из близа и далека в други народи и тиме посредно и непосредно доприносе развитку благостања и самих наука " Прво је старање било , да се универзитет материјално осигура. Архијереј нрашки узео је на се да се за 3 прооесора богоеловског оакултета еам поетара. И тако је одмах из Болоње позват нарочити један про®есор каноничког права, други за пастирско богословље ,' а трећи за догматику. Еарло IV позвао је магистра М. Валтазара за медецину и установио је толико места за „слободне науке" колико их је онда било : (Вће1;опса, Рое81а, РћПозорМа, МактаМса, Абкопоппа, Ми81са). „1лђега1е8 аг!еб, агИб^а" имале су онда други обим и значај, но данас. У „слободне вештине" рачунала се онда и медецина. Тако су у Болоњи медицинари и философи сачињавали за себе један, правници други а богослови трећи универзитет. Први се звао „универзитас артистарум", а сва три су састављали „универзитас Шегагшп". Ради веће сигурности магистара и ученика , кад би ма откуд ра.ди учења долазили на велике школе у Златни Праг, Еарло је, као немачки цар, издао особити закон, којим је хтео да оеигура таке путнике од сваке могуће напасти , било од стране тадашњих „ритера", који су из својих градова што су имали но брдима, свакога путника глобили, арали и чеето убијали или апсили и мучили, или од стране слободних вароши, где су опет општине и кметови од свакога путника тражили неку таксу за слободан пролазак. У том закону одредио је цар да ће се казнити тешким казнама (губитком живота), ако би тако што учинио ритер, а великом новчаном казном, ако би то био кмет или општина. С тога су и трговци узимали радо така писма као слободан пасош, који имје осигуравао царску заштиту. Значајно је, како нема никаких ближих наређења о устројству универзитета, унутарњем реду и поретку; оодносу између ученика и проа>есора и т. д. Све је