Просветни гласник

708

то остављено било самом универзитету, те дн се он сам собом развије и себи пропише установе, које би према окодностима најбоље одговарале. И само име „велике школе" значајно је. Чеси су је звали олштина вел. гаколе' (Сотипгкаб зћиШ рга^епзјв), место званичног латинског назива : „Универзитас". Једино је наређена била званична нодела на 4 Факултета, и то по рангу : 1. богосдовски, 2. правнички, 3. лекарски и 4. философски. Карло је желео, да се вел. школе у свему владају по одредбама париских и болоњских великих школа, т. ј. да ученици слободно бирају себи магистре , код кога хоће који предкет да слушају, и да им је слободно да бирају предмете које ће да уче. Осим овог правила, заједничког за једну и другу вел. школу, оне су се у свему осталом јако разликовале. Због тога се у Златном Прагу одмах појавио раздор међу магистрима правног Факултета, који су дошли из Париза и оних из Болоње. Ови посдедњи нису хтели да буду заједно са осталим трима Факултетима у једном универзитету, јер у Болоњи су правници имали засебни универзитет. Философи и декари нису смеди за дуго да створе за себе универзитет, а доцније, у почетку XIV века, дозволили су им да склопе универзитет артисгарум (вештина). Друга значајна раздика у самом уетројству бида је ова : На париском универзитету биди су само магистри чданови универзитета, а ученици су бпли дужни у свему се њима покоравати. У Болоњи су само уче-ници били чланови, а магистре су тамо сматрали као своје чиновнике. За то је тамо ректор био увек један од ученика,! Тек године 1360. написана су прва правила. „1лћег зкШогши иштегаШЈв" била је књига на нергаменту наиисана, с кључем и у јаким дрвеним корицама, које беху црвеном кадиФом превучене и сребром оковане. У тој књизи има 24 одсека и регистар. Ова је једном руком писана, а само додаци показују други рукопис. Први је додатпк од 1385. године; дакде, књига је пре те године писана. Уре1,ење универзитета прашког Универзитет је подељен на 4 народности (па-

Мопев): чешку, баварску, пољску и саксонску. Г1од народност чешку потпададп су ученици из : Чешке. Моравске, Житаве — дпнас Угарске и Ердеља. У народност баварску бројлпи су становници Баварске, Франка, ЈПвабске, земље Аустрије — Штајерске, Крајине, Тиролске : у опште цела садања Немачка и Шкајцарск >. У Пољаке бројили су се ученици из краљевине Пољске, .1 итве, Пруске, Шлезије, Дужице, Дуринског и горње Саксонске. Оаксонској народности ирипадали су становници данашње Саксон?ке и ведиког комада земље, који сада нрипада пруској држави. Из овога видимо : да су Чеси имали само један глнс, а Немци готово 3, јер у нлродност чешку урачунати су тодики страни елементи, да је често и тамо ис::адао Немац, кад су се сви нечешки ианови сложили противу Чеха. Овакав састав од 1 гдаса дао је одмах повода ведиким заплетима, I ту је бида и кдица пропасти цедог универзитета. Ова 4 народа бирали су ректора овако : Сваки 1е за се изабрао по једног повереника. Пошто су ови старом ректору положили заклетву, да ће бити непристрасни, биради су из сваког универзитета 7 чланова. Ови.ч 7 бирали су нових 5. И тако, свега 16 дица, бирало је сад новог ректора. Новоизабрани је био дужан приммти се тога достојанства. За ректораје могао бити изабран сваки члан универзитета, био он штуденат иди магистар. Само се тражидо : да буде духовник, ади да не сме бити калуђер, нити да је жењен, да је рођен у законом браку, да је доброг морадног вдадања, и да има најмање 25 год. Одма после избора пигани су сви чанови универзитета : да ли има ко што нротив избора , да ди је коме познато што, што би снречавало избор н. ир. да је изабрат млађи од 25 год., да је калуђор, и т. д. Све то морадо се старом ректору саопштити , и писмено предати, у ком случају било је до 14 дана дотичној страни дато времена да доказе поднесе. Ако то није била у стлњу одма иди за одређено време учинити, губила је право чланства и сви, који су се потписали на такав протест, били су с универзитета искључени. Чим је изабран нови ректор, један од бирача који је овлашћен за то, обнародовао је скунљеним члановима целог универзичета нов избор.