Просветни гласник

ЧЕШКО СВЕУЧИЛИШТЕ

709

иредставио новоизабраног ректора , који се одма морао изјаснитн, да ди се нрима тог чина или не. Оваки је члан универзитета био дужан нримити се ректорства. Ту не беше никаког изговора, осим ако је већ једном био ректор, у ком случају смео је не примити се избора. Ко се није хтео примити те дужности; ко је наводио неке разлоге, а ови нису од оних 15 бирача признати као стварни ; ко се није хтео тога дана одлучити, губио је сва права универзитетска све донде, докле не би достл знатну суму као казну у касу универзитетску положио. У течају 8 дана лорао је нови ректор сазвати главни скуи целог универзитета, ту се представити, нред свима примити кључеве касе, рачуне, имање универзитета. 'Гом приликом стари ректор предавао је печат , златну књигу, буле и све што је принадало универзитету. Новац се у присуству свију члаиова бројао и стари ректор је морао још 1 месец дана остати и бавити се у Прагу, док се рачуни нису тачно прегледали. Најважнија дужност и власт ректорова била је судска. Штатути су прописивали ректору : да најмање два пут недељно суди. Суђење је било усмено, иоступрк кратак, пресуда се одмах изрицала и извршивала. Ако би оптужени чинио иримедбе, да је ректор у љеговој ствари заинтересовч.н, могао је то учинити, а ректор је дужан био онда суђење иредати за тај случај другом лицу, вицерект ру, или ма ком члану универзитета. Ако би ректор сам кога члана тужио, морао је сазвати магистре сва 4 Флкултета и они би онда одредили једиог или више чланова суда за р-асправу тог случаја. Ректор је био врховни надзорник самог универзитета ; он је дужан био озбиљно се старати : да се сваки члан у свему по штатутима влада. Он је био врховни и одговорни администратор целокупног имања. Љему је црипадала криминална полиција и суђење у свима грађанским споровима чланова универзитета, који се нису могли узимати на одговор , ни од каког другог суда, па ни од самог краљевог суда. За то је и сваки члан универзитета био дужан на позив ректора јавити му се. Ко то не би учинио, био је најпре постепено новчано кажњиван, и ако је неиокоран остао, коначно искључен. Пре него што се ириступило овом

крајњем средству, ректор је дужан био три дана пре сазива велике школе преко својих бирова по свима колегијама, опоменути и последњи пут позвати оптуженога : да се покаје и покори. Ако то није учинио, онда је сазиват цео универзитет и он је таког члана свог проглашавао као „труо уд, који се мора одсећи и с ким се не сме ни један члаа универзитета дружити." Ректор је дужан био новчане казне наплатити, нити је смео коме опростити, осим у случају: крајњег сиромаштва криве стране. Оваки члан — штуденат или магистар — био је дужан сваку кривицу ректору доставити одмах , чим за њу сазна. Ако то не учини падала је казна на њега као и на кривца. Да би штатути сваком члану универзитета били добро познати, ректор их је давао о празничном дану каквом често ирочитавати, а исто тако морао се и сваки нови члан на универзитету најпре са штатутима упознати, морао их је потиисати и иод заклетвом ректору се обвезати : да ће се по истима владати, у свему се ректору покоравати и да ће, ма. у какав иоложај дошао касније увек имати у виду благостање и напредак универзитета и у свему га помагати. Приход ректоров састојао се : 1. из такса при упису сваког члана; 2. из ] | 3 суме у име каштига наплаћених; и 3. из таксе од свију докумената које је он потписивао. Ради управе с добрима и приходима универзитетским додата су бил; 1 , ректору 2 лица, која су се звала „квестори", бирани оног дана кад и ректор. Оваки је од њих морао бити из другог ®акултета. Осим квестора, биран је и вицеректор, који је морао имати сва својства као и ректор. Ректор је вршио своју дужност по штатутима, а где није све предвиђено било, онде по обичају. У осталом права власт и последња реч била је у самог универзитета, т. ј. главног збора (^епегаНз соп^ге^аИо ПштегаШЈв), дакле у свију магистара и ученика који су били у Прагу једноправни и у томе се највише разликовала од Париза , где су сами магистри имали сва права, и од Волоње, где