Просветни гласник

710

ЧЕШКО СВЕУЧИЛ.ИШТЕ

су их еамо ученици притежавали. Отуд и онај различни назив. У Прагу ее називао: „Универзитас магистрором ет штуденциум", или се писало: N08 та§рв1:п Вос1огев е! 8сћо1агез, а у Паризу је насл.ов био : Универзитас магистрорум; у Болоњи пак : Универз. школариЈгм. Да се не би сваки час тако велики скуп — као што је цела вел. ппгола — сазивао, установљен је савет ректоров („СопвШшп ХЈштегбШМз"). Оаветника је бирано 8, од сваког народа по два. У првобитним штатутима не беше изреком казано : да ли ових 8 саветника морају бити магистри или да ли се могу и ученици бирати; али при великом поштовању магистара богословије и слободних уметности, беху само магистри бврани, а 1891. г. налазиио већ позитивну наредбу: да се само магистри могу бирати. Тиме је прашка в. школа битно промењена и постављена на исти ступањ организације као париска. Установљење факултета Средњи је век волео строгу поделу друштва. Тако се и велика школа одмах у почетку поделила у духу времена на 4 еснаФа. Као што је сваки есна® био строгим наредбама заштићен, те је уживао моноиол, тако је и сваки Факултет имао своја искључива права. Еао што нико није могао постати мајстором, док се не би редовно уписао у есна®, и да проведе најпре неко време као шегрт, за тим да буде за кал®у проглашен, и на ноелетку кад мајсгорски испет пред еснаа>ом положи да постане и сам мајсгор, тако је и сваки Факултет примао еа свим автономно за себе своје чланове, прописивао себи ред и поредак, трајиње учења и производио ученике за влше степене учених чинова. Још у „златној були" наномиње се подела на 4 Факултета : богословски, правнички, лекареки и философски . Сваки Факултет бирао је себи свог етарешину, и т д ее звао: декан, по примеру париског универзитета. 1360. године дао је канцелар Армет, архиепископ прашки, саставити штатуте појединих Факултета и записати у горепоменуту књигу. Од свију штатута сачуван је само штатут богословског Факултета, а први је додатак од године 1 366. Одноеи према универзитету и ректору одмах су у почетку регулисани на основи потпуне автономије сваког појединог Факултета. Сваки је ®а-

култет био дужан да пази, да нико не може држати иредавања ко није иостао чланом универзитета, и то на прописани начин испитом и нромоциом, и ко није нризнавао потпуно јурисдикцију ректорову. Еао што је ректор иазио на декане, тако је на његов рад имао пазити канцелар. Овде је већ била обилата клица сукоба, јер међе не беја.ху довољно и јасно повучене. Ва избор, трајање, и т. д. вредела су иета правила као и за ректора. Декан је управљао самостално имањем Факултета, сазивао је збор магистара, одржавао ред и поредак у предавању. Ради лакшег вршења послова, додата су му два члана под именом со11ес1огез или гесер^огев ресашае, и два контролора за рачуне. Ради бољег прегледа на еамим нредавањима додата су му 4 магиетра — од сваког народа по један — звани (ИзрепШогез који су давали дозволу за предавање, ирегледали, одобравали програме и потииеивали сва документа заједно са' деканом. Ови су сваке године на ново бирани. Касније је још додат, као стално лице, 8ешог, најстари.ји магистар, и ту се при избору гледало на године: ко је раније ностао магиетром, тај је био и старији од других. У почетку је декан морао за сваки важнији посао еазивати збор , цео Факултет, али касније је штатутима наређено: да само они магиетри, који предавања држе, састављају збор Факултета и они су се звалк „Ма^зкј аск) ге^еп^ез", а не и остали, који еу се звали „Ма§1зМ <1е сопзШо". Но и ови су у почетку имали право учествовати и долазити на збор. Кншије су то право изгубили и у штатупша је проиисано да еамо они магиетри који држе предавања (ас!и гедеп^ез) састављају збор Факултета, који се држао обично сваке суботе но подне. Најважнији акт Факултетског збора било је држање испита, ригороза, и давање академичких чинова и достојанстава. У почетку бејаху само два чина, нижи, који ее звао чин бакалауреа, и виши чин доктора или магистра. Касније је додат још један: чин лиценцијата, који је у средини између два поменута. У почетку не беше разлике између чина доктора и магистра, само што еу се богослови звали Ма§чз1п з. запс!ае Тћео1о^1ае, философи : Ма^зШ ш агМћиз а правници и медецинари 1)ое1;огез јипз или доктори медецине.